Najzdravije zimsko povrće

Zimsko povrće može da opstane na veoma niskim temperaturama zahvaljujući prirodnim šećerima koje sadrži. Bogato vitaminima, mineralima i drugim važnim nutrijentima neophodno je za jačanje imuniteta.

Jedna od osnovnih lekcija zdrave ishrane, koju se trudim da vam ponovim kad god mi se za to ukaže prilika, odnosi se na izbor sezonskih namirnica. Vodite računa o tome da u jelovniku imate što više sezonskog povrća jer ono sadrži sve nutrijente potrebne organizmu u sezoni koja je u toku. Plodovi koji stižu iz dalekih krajeva dodatno se hemijski tretiraju kako bi što duže sačuvali svežinu i izgledali lepše.

Ovih 7 vrsta povrća možete pronaći u ovo doba godine.

1. Kelj

Iako je prisutan u svim godišnjim dobima, ukusan i nutrijentima vrlo bogat, kelj je na vrhuncu sezone od kasne jeseni do početka proleća. Ovo je pravi momenat da ga uvrstite u ishranu i spremite razna jela od kelja. Naročito je koristan u ovom periodu godine jer obiluje vitaminom A koji pomaže u borbi sa virusnim infekcijama. Osim toga sadrži i vitamine C, K i B, gvožđe, luteine i biljna vlakna. Takođe sadrži kalcijum, kao i beta-karoten, i to mnogo više nego bilo koja druga vrsta zelenog lisnatog povrća.

2. Prokelj

Poput kelja i prokelj može da se uvrsti u zimsko povrće jer uspeva u hladnijim mesecima. Bogat je brojnim hranljivim sastojcima, a najviše sadrži vitamin K, važan za zdravlje kostiju, srca i mozga. Takođe prokelj predstavlja odličan izvor vitamina A, B i C, te minerala kao što su mangan i kalijum. Bogat je biljnim vlaknima i alfa-lipoinskom kiselinom, koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi. Zbog toga se naročito preporučuje dijabetičarima.

3. Šargarepa

Ovo popularno korenasto povrće može se ubrati u letnjim mesecima, ali vrhunac slatkoće dostiže u jesen i zimu. Šargarepa je veoma bogata beta-karotenom, jakim crveno-narandžastim pigmentom, koji se u telu pretvara u vitamin A, snažan antioksidans, koji ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja kože i očiju, a takođe je važan za imunološku funkciju i pravilan rast i razvoj. Štaviše, ovi moćni biljni pigmenti mogu pomoći u smanjenju rizika za razvoj različitih hroničnih bolesti.

4. Blitva

Blitva ne samo da je tolerantna na hladno vreme, već je i vrlo niskokalorična i hranljiva. U stvari, jedna šolja sirove blitve (36 g) ima samo 7 kalorija, ali sadrži gotovo polovinu preporučene dnevne doze vitamina A i ispunjava dnevni preporučeni unos vitamina K. Takođe je dobar izvor vitamina C, magnezijuma i mangana. Pored toga listovi i stabljike blitve prepuni su korisnih biljnih pigmenata betalaina. Pokazalo se da betalaini smanjuju upale u telu, kao i oksidaciju LDL holesterola, jednog od glavnih uzroka srčanih bolesti.

5. Paškanat

Po izgledu sličan šargarepi, paškanat je druga vrsta korenastog povrća sa mnoštvom jedinstvenih zdravstvenih prednosti. Ima pomalo zemljani ukus i izuzetno je hranljiv. Jedna šolja (156 g) kuvanog paškanata sadrži skoro 6 g biljnih vlakana i 34% dnevnog preporučenog unosa vitamina C. Uz to, odličan je izvor vitamina B i E, kalijuma, magnezijuma i mangana. Zahvaljujući biljnim vlaknima naročito može poboljšati varenje.

6. Raštan

U zmisko povrće spada i raštan. Raštan ima gorak ukus koji potiče od velike količine kalcijuma koji sadrži. Kalcijum je neophodan za zdravlje kostiju, mišića i nervnog sistema. Pored toga ovo povrće bogato je vitaminom K, koji igra ključnu ulogu u zdravlju kostiju. Studije pokazuju da adekvatan unos vitamina K i kalcijuma pomaže u smanjenju rizika za razvoj osteoporoze i preloma. Osim toga raštan sadrži vitamine B i C, gvožđe, magnezijum i mangan.

7. Crveni kupus

Iako su i zeleni i crveni kupus izuzetno zdravi, crvena sorta sadrži više hranljivih sastojaka. Jedna šolja sirovog crvenog kupusa (89 g) sadrži 85% dnevnog preporučenog unosa vitamina C i velike količine vitamina A i K. Takođe je dobar izvor vitamina B, mangana i kalijuma. Bogat je antioksidansima antocijanima zahvaljujući kojima ima crvenu boju. Antocijani pripadaju flavonoidnoj porodici antioksidanasa, koji smanjuju rizik za razvoj srčanih bolesti.