Opstipacija – Zašto nastaje i kako se leči?
Opstipacija, poznata i kao zatvor, predstavlja učestali problem koji pogađa veliki broj ljudi širom sveta. Ovo stanje karakteriše otežano, retko ili nepotpuno pražnjenje creva, što može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. Razlozi za pojavu opstipacije su brojni i variraju od loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti do ozbiljnijih medicinskih stanja. Razumevanje uzroka, simptoma i metoda lečenja od ključne je važnosti za rešavanje ovog problema.
Šta je opstipacija i kad se smatra da osoba ima opstipaciju?
U pitanju je poremećaj koji se javlja u normalnoj funkciji probavnog sistema, pri čemu dolazi do otežanog ili retkog pražnjenja creva.
Osoba se smatra da ima opstipaciju kada ima manje od tri pražnjenja creva nedeljno, a stolica je često suva, tvrda i teško je izbaciti je. Osim učestalosti, ljudi sa opstipacijom mogu se suočiti sa nelagodnostima, poput bola i naprezanja prilikom pokušaja pražnjenja creva. Važno je napomenuti da svaka osoba ima različitu „normalnu“ učestalost pražnjenja, ali ukoliko se ritam menja na drastičan način ili nastupa bol, to može biti signal za opstipaciju.
Zašto je važno na vreme lečiti opstipaciju (zatvor)?
Ovaj poremećaj može postati ozbiljan zdravstveni problem ako se ne leči na vreme. Dugotrajni zatvor može dovesti do oštećenja probavnog sistema i izazvati druge komplikacije. Na primer, naprezanje prilikom pražnjenja može dovesti do hemoroida, bolnih otečenih vena u području anusa, ili analnih fisura, koje su mali, bolni rascepci na koži u predelu anusa. Takođe, hronična opstipacija može povećati rizik od divertikuloze, stanja kada se u crevima formiraju male izbočine, koje mogu postati upaljene ili inficirane. Još jedan potencijalni problem je smanjenje broja dobrih bakterija u crevima, što može uticati na zdravlje mikrobioma i opšte stanje imuniteta.
Lečenje opstipacije je važno upravo kako bi se izbegle ove fizičke komplikacije, te sprečile posledice na mentalno zdravlje, jer dugotrajna nelagodnost može uticati na svakodnevni život, smanjenje energije i povećanje stresa.
Koji su najčešći uzroci opstipacije (zatvora)?
Nepravilna ishrana
Konzumiranje previše prerađene hrane, brze hrane, proizvoda sa niskim sadržajem vlakana (poput belog brašna, brze hrane i industrijskih grickalica) može negativno uticati na normalnu funkciju creva. Unos vlakana je važan za održavanje normalnog rada probavnog sistema, jer ona omogućavaju da stolica bude mekana i lako prolazi kroz creva.
Nedovoljan unos tečnosti
Voda je od suštinskog značaja za održavanje odgovarajuće hidratacije, a dehidratacija može dovesti do toga da stolica postane tvrda i suva, što otežava njeno izbacivanje. Preporučuje se unos od oko 8 čaša vode dnevno, ali to zavisi od osobe pojedinačno, i njenih fizičkih aktivnosti.
Nedostatak fizičke aktivnosti
Redovno vežbanje i fizička aktivnost pomažu stimulaciji peristaltike creva (pokreti koji pomažu transportu hrane kroz probavni sistem). Nedostatak kretanja, kao što je dugo sedenje ili ležanje, može usporiti ovaj proces i dovesti do opstipacije.
Stres i anksioznost
Stres i anksioznost mogu ozbiljno uticati na probavni sistem. Creva su jako povezana sa emocijama (često se nazivaju „drugi mozak“), pa negativni emotivni faktori mogu izazvati promene u brzini i načinu probave. Osobe koje su pod stresom često pate od iritabilnog creva ili drugih probavnih smetnji, uključujući opstipaciju.
Odlaganje pražnjenja creva
Ignorisanje signala za pražnjenje creva, bilo zbog nedostatka vremena ili nesvesne navike, može dovesti do toga da organizam „zaboravi“ na tu potrebu i, vremenom, smanji želju za pražnjenjem. Ova navika može postepeno izazvati opstipaciju.
Uticaj lekova
Neki lekovi, kao što su analgetici, antidepresivi, antipsihotici, lekovi za hipertenziju, kao i suplementi koji sadrže kalcijum, mogu izazvati opstipaciju kao nuspojavu. Osobe koje uzimaju ove lekove moraju biti svesne ovog mogućeg efekta i, ukoliko primete simptome opstipacije, obratiti se svom lekaru.
Određena medicinska stanja
Zdravstvena stanja poput dijabetesa, hipotireoze, Parkinsonove bolesti i sindroma iritabilnog creva mogu biti povezani sa opstipacijom. U tim slučajevima, opstipacija može biti simptom osnovne bolesti, pa je važno lečiti osnovnu bolest kako bi se rešio i problem sa zatvorom.
Koji su glavni simptomi opstipacije?
Neredovna i tvrda stolica
Stolica koja je teška za izbaciti i koja je obično tvrda, suva i u manjim količinama nego obično, često je prvi znak opstipacije. Ove karakteristike stolice čine pražnjenje creva neprijatnim ili bolnim.
Naprezanje prilikom pražnjenja creva
Osobe sa opstipacijom obično moraju da se naprežu kako bi izbacile stolicu, što može izazvati bol i nelagodnost, te stvoriti dodatne fizičke probleme, poput hemoroida.
Osećaj nepotpunog pražnjenja
Takođe, kod ljudi sa ovim problemom, često postoji osećaj da nisu potpuno ispraznili creva, iako su pokušali. Ovaj osećaj može biti vrlo neprijatan i može dovesti do stalne nelagodnosti.
Nadutost i gasovi
Zatvor može dovesti do nakupljanja gasova u crevima, što izaziva osećaj nadutosti u stomaku. To može biti povezano sa bolovima u stomaku i povećanom iritacijom.
Bolovi u stomaku
Bolovi ili nelagodnosti u stomaku često prate opstipaciju, jer tvrda i suva stolica može izazvati upalu u crevima i stvarati nelagodnost tokom pražnjenja.
Kako se dijagnostikuje opstipacija (zatvor)?
Dijagnoza opstipacije obično počinje detaljnom procenom simptoma koje pacijent opisuje, uključujući učestalost pražnjenja creva, tip stolice, naprezanje prilikom pražnjenja i eventualnu bol. Lekar može koristiti različite metode kako bi postavio dijagnozu, kao što su testovi na krv, analize stolice, ultrazvuk abdomena ili kolonoskopski pregled, posebno ako postoji sumnja na osnovne zdravstvene probleme.
Šta je razlika između opstipacije i konstipacije?
U pitanju su dva termina koja označavaju isto – otežano pražnjenje creva. „Konstipacija“ je latinski naziv za ovo stanje i obično se koristi u medicinskoj terminologiji, dok je „opstipacija“ češće korišćen izraz u svakodnevnom govoru. Oba se odnose na iste simptome i uzroke.
Kako lečiti opstipaciju (zatvor)?
Najvažniji korak u lečenju opstipacije je promena svakodnevnih navika, uključujući ishranu, fizičku aktivnost i redukciju stresa.
Ishrana bogata vlaknima
Vlakna, koja se nalaze u voću, povrću, integralnim žitaricama i mahunarkama, pomažu da stolica bude mekša i lakša za izbacivanje. Preporučuje se unos od 25-30 grama vlakana dnevno.
Redovna fizička aktivnost
Umerena fizička aktivnost, kao što je brza šetnja ili vožnja bicikle, stimuliše peristaltiku i pomaže bržem prolasku hrane kroz creva.
Bez odlaganja pražnjenja creva
Važno je ne odlagati potrebu za pražnjenjem creva i reagovati odmah na signale tela. To pomaže u održavanju prirodnog ritma probave.
Korišćenje laksativa po preporuci lekara
Laksativi mogu biti korisni u kratkoročnom lečenju opstipacije, ali ih treba koristiti samo uz savet lekara, jer prekomerna upotreba može stvoriti zavisnost ili pogoršati stanje.
Koje su metode najbolje za prevenciju opstipacije?
Zdrava ishrana
Uravnotežena ishrana bogata vlaknima igra ključnu ulogu u prevenciji
opstipacije.
Preporučuje se unos:
– Svežeg voća i povrća (jabuke, kruške, bobičasto voće, zeleno povrće, šargarepa, cvekla),
– Integralnih žitarica (ovas, integralni pirinač, proso, heljda),
– Mahunarki (sočivo, pasulj, grašak),
– Orašastih plodova i semenki.
Redovna fizička aktivnost
Vežbanje poboljšava probavu i ubrzava peristaltiku creva. Preporučuje se najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, poput brzog hodanja, joge ili trčanja.
Dovoljan unos tečnosti
Hidratacija je ključna za pravilno funkcionisanje probavnog sistema. Unos dovoljne količine vode (najmanje 2 litre dnevno) može omekšati stolicu i olakšati njeno izbacivanje.
Kontrola stresa
Hronični stres može negativno uticati na probavni sistem. Tehnike opuštanja poput meditacije, vežbi disanja i joge mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju funkcije creva.
Koji preparat je delotvoran kod opstipacije (zatvora)?
Postoji mnogo preparata dostupnih za lečenje opstipacije, uključujući lekove i suplemente:
– Laksativi (osmotici, stimulativi, emolijenti) – Koriste se isključivo uz preporuku lekara.
– Prirodni proizvodi na bazi vlakana, poput psilijuma ili semena lana.
– Probiotici – Pomažu u održavanju zdrave crevne flore i mogu poboljšati rad creva.
– Magnezijum – Posebno magnezijum citrat koji može pomoći u omekšavanju stolice.
Zašto najčešće dolazi do opstipacije kod male dece?
Do opstipacije kod male dece često dolazi zbog nepravilne ishrane, nedostatka tečnosti i fizičke aktivnosti. Deca koja ne unose dovoljno vlakana kroz voće, povrće i integralne žitarice, kao i deca koja ne piju dovoljno vode, mogu imati tvrdu i suvu stolicu koja izaziva opstipaciju. Takođe, promene u rutini, poput prelaska sa dojenja na dohranu ili početak škole, mogu uticati na probavni sistem, što dovodi do problema sa pražnjenjem creva.
Emocionalni faktori, kao što su stres, anksioznost ili strah od pražnjenja creva, takođe mogu biti uzrok opstipacije. Deca koja dožive bolna iskustva prilikom pražnjenja mogu početi da izbegavaju WC, što samo pogoršava problem. Takođe, previše sedenja i nedostatak fizičke aktivnosti mogu smanjiti pokretljivost creva, dok neki lekovi mogu izazvati opstipaciju kao nuspojavu.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
