Šta je mikrobilje i kako ga sami možete uzgajati?

U poslednjih nekoliko godina mikrobilje postalo je pravi kulinarski trend. Budući da je ukusno i bogato nutrijentima, koristi se za pripremu različitih jela. Postoje brojne vrste mikrobilja, a mnoge od njih možete uzgajati u svom domu.

Šta je mikrobilje?

U mikrobilje spadaju mladi izdanci biljaka koji se beru kada dostignu visinu oko 10 cm, obično u roku od jedne do dve nedelje od nicanja. Uzgaja se iz semena povrća i začinskog bilja, a najbolje uspeva u proleće. Budući da je veoma ukusno, te sadrži brojne hranljive materije, koristi se kao dodatak različitim jelima, kao što su sveže salate, sendviči, potaži i drugo. Ove sićušne biljke osim što pružaju boju i teksturu obrocima, povećavaju njihovu nutrtivnu vrednost – što ih čini veoma poželjnim dodatkom balansiranoj ishrani.

Vrste mikrobilja

Dostupno je mnogo različitih vrsta mikrobilja. Neke od najpopularnijih sorti su rukola, kelj, rotkvica, brokoli, peršun, blitva, izdanci graška i suncokret. Svaka vrsta poseduje jedinstveni ukus, teksturu i nutritivni profil. Na primer, mikrobilje kelja ima začinjen, biberast ukus koji se dobro slaže sa salatama i sendvičima, dok mikrobilje rukole poseduje zemljanu i pomalo gorku aromu, te se može dodati u supe i potaže. S obzirom na to da postoje razne vrste mikrobilja, lako ćete pronaći onu koja odgovara vašim preferencijama i nutritivnim potrebama.

Nutritivni profil mikrobilja

Prema studiji američkog Ministarstva poljoprivrede, brojne vrste mikrobilja mogu da sadrže i do 40 puta više hranljivih sastojaka nego njihove zrelije varijante. Ono je bogato vitaminima, mineralima, antioksidansima, karotenoidima i fenolnim jedinjenjima. Takođe je dobar izvor vlakana, proteina i zdravih masti. Zapravo, mikrobilje predstavlja jednostavan način na koji možete da dodate više svežih namirnica u svoju ishranu.

Zdravstvene prednosti

1. Poboljšava zdravlje srca

Budući da je odličan izvor nitrata, brojni istraživači smatraju da mikrobilje može sniziti krvni pritisak, te poboljšati cirkulaciju. Studije su takođe pokazale da pojedine vrste, kao što je mikrobilje crvenog kupusa, mogu pomoći u snižavanju nivoa ,,lošeg“ LDL holesterola, koji povećava rizik za razvoj srčanih oboljenja.

2. Smanjuje rizik za nastanak Alchajmerove bolesti

Istraživanja sugerišu da mikrobilje može smanjiti rizik za razvoj Alchajmerove bolesti – neurodegenerativnog poremećaja koji utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Flavonoidi iz mikrobilja pozitivno utiču na zdravlje mozga i kognitivne funkcije, što smanjuje mogućnost nastanka demencije. Osim toga, mikrobilje je bogato folatima (vitaminom B9), koji igraju važnu ulogu u funkciji i razvoju mozga.

3. Ublažava simptome dijabetesa tipa 2

Zahvaljujući antioskidansima koje sadrži, mikrobilje može smanjiti nivo oksidativnog stresa i upale u telu, koji podstiču napredovanje dijabetesa tipa 2. Osim toga, pojedine vrste mikrobilja, poput mikrobilja brokolija, mogu pomoći u regulisanju nivoa glukoze u krvi, jer sadrže vlakna koja usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata.

Kako da uključite mikrobilje u ishranu?

Mikrobilje možete uključiti u širok spektar obroka – od salata i sendviča do smutija i potaža. Jedan od najjednostavnijih načina da uživate u njihovom fantastičnom ukusu jeste da ih koristite za dekoraciju omiljenih jela. Jednostavno ih pospite preko potaža, variva ili grilovanog povrća. Takođe ih možete upotrebljavati kao sastojak u smutijima, sokovima, namazima i dresinzima, a možete ih konzumirati i kao svežu salatu. U svakom slučaju, savetujem vam da ih uključite u svakodnevnu ishranu, budući da su prepuni bioaktivnih, hranljivih supstanci.

Kako uzgajati mikrobilje kod kuće?

Uzgajanje mikrobilja je relativno jednostavno i može se obaviti na malom prostoru, pa je izvodljivo i u kućnim uslovima. Potrebni su vam uzgajalište (posuda sa rupicama za drenažu), poklopac (poput tacne), zemlja za sadnju, seme i flašica sa raspršivačem.

Evo nekoliko koraka za uzgajanje:

1. Odaberite željeno seme

Možete da koristite seme namenjeno isključivo uzgoju mikrobilja ili obično seme vama omiljenog povrća ili začinskog bilja. Potom ga natopite u tegli sa hladnom vodom, kako biste ga pripremili za sadnju. Vreme za natapanje označeno je na ambalaži semena.

2. Pripremite posudu za sadnju

Nabavite uzgajalište odnosno posudu za sadnju sa rupicama, neophodnim za drenažu, te zemlju za sadnju. Ravnomerno rasporedite oko 5 do 7 cm zemlje u posudu, te je, s vremena na vreme, poprskajte vodom. Potrebno je da tlo bude vlažno, ali ne i natopljeno.

3. Vreme je za sadnju!

Seme, koje ste prethodno natopili u hladnoj vodi, ravnomerno rasporedite po površini podloge za gajenje, pazeći da semena nisu previše blizu jedno drugom. Zatim ga prekrijte još jednim tankim slojem zemlje.

4. Poklopite i zalivajte na svakih 12 sati

Prekrijte posudu tacnom, a na svakih 12 sati ponovo navlažite zemlju malom količinom vode. Pazite da ne preterate.

5. Berba

U roku od nedelju ili dve, vaše mikrobilje bi trebalo da bude spremno za berbu. Koristite makaze da isečete biljke tik iznad nivoa tla i uživajte u njihovom svežem, hranljivom ukusu.​​