Uticaj proteina na hormone

Proteini telu pružaju aminokiseline koje se koriste za proizvodnju određenih hormona. Osim toga, pojedini proteini prekomerno stimulišu imunološki sistem, te mogu uzrokovati upale. U ovom blogu objasnila sam uticaj proteina na hormone kao što su estrogen, hormoni štitne žlezde i insulin.

Estrogen

Estrogen je ženski hormon koji je prvenstveno odgovoran za polne karakteristike i reproduktivne sposobnosti kod žena. Ukoliko jedete industrijski prerađenu hranu, naročito crveno meso koje sadrži hormone, podići ćete nivo estrogena u telu, što može usporiti varenje i stvoriti osećaj nadutosti. Osim toga, ishrana na bazi mesa koja sadrži velike količine zasićenih masti povezana je sa višim indeksom telesne mase, te podiže nivo estrogena. Zato ne čudi podatak da je nivo estrogena kod žena vegetarijanaca oko 15-20 % niži nego kod onih koje jedu meso.

Dakle, jedan od najboljih načina stvaranja zdravih nivoa estrogena je ograničavanje alkohola i crvenog i prerađenog mesa. Umesto toga, preporučuje se konzumiranje više povrća koje sadrže velike količine vlakana, orašastih plodova i semenki, ali i čistog organskog mesa, koje ne sadrži hormone, aditive i druge veštačke sastojke.

Hormoni štitne žlezde

Uticaj proteina na hormone štitne žlezde je izuzetno važan. Osim što je gluten povezan za povećanim rizikom za razvoj autominunog tiroiditisa, ovaj endokrini poremećaj može nastati usled toksikacije organizma velikom količinom žive i drugih metala, kojih se mogu naći u različitoj vrsti ribe, a naročito u tuni i sabljarki. Pored toga, živa utiče i na povećanje nivoa estrogena, deluje poput ksenoestrogena vezujući se za receptore estrogena.

U štitnoj žlezdi su živa i jod biohemijski slični. Stoga, štitna žlezda može da apsorbuje i skladišti živu na račun joda. Zato birajte sigurne izvore morskih/rečnih proteina. Tu spadaju divlji losos, bakalar, skuša, pastrmka, sardine, inćuni, haringa, školjke, rakovi i ostrige.

Insulin

Konzumiranje dovoljne količine vlakana važan je deo stabilizacije šećera u krvi i sprečavanja otpornosti ili blokade insulina. U jednom istraživanju je dokazano da osobe koje jedu meso konzumiraju upola manje vlakana nego vegetarijanci. Oni, u proseku, jedu 12 grama vlakana svaki dan, a vegetarijanci konzumiraju 26 grama dnevno.

Neka istraživanja pokazuju da plan ishrane na bazi biljnih namirnica može da umanji probleme sa povišenim nivoima šećera u krvi u kratkom vremenskom roku, što je povezano sa nivoima insulina. Živa takođe može biti povezana sa većom rizikom za razvoj insulinske rezistencije, dijabetesa i metaboličkog sindroma, pokazala je nedavna studija.

Da biste uneli uravnoteženu količinu proteina, potrebno je da birate odgovrajuće izvore, kao što su orgnsko meso i jaja (ukoliko niste vegetarijanac ili vegan), mahunarke, orašaste plodove i semenke, te sve vrste povrća.