5 režima ishrane koje su naučnici odobrili

Postoje različiti režimi ishrane, koji za cilj imaju unapređenje zdravstvenog stanja, korigovanje telesne težine ili promenu stila života, te uvođenje zdravih navika. Ključno je da pronađete režim koji vama prija, jer vam u tom slučaju, neće biti teško da ga se dugoročno pridržavate. U ovom blogu vam predstavljam 5 režima ishrane koje su naučnici odobrili, te dokazali da su efikasni.

1. Ishrana sa niskim udelom ugljenih hidrata

Ishrana sa nižim unosom uglljenih hidrata ili low carb ishrana dobar je izbor za osobe koje imaju potrebu da smršaju, poboljšaju celokupno zdravlje i umanje rizik za razvoj određenih bolesti. Ovaj režim ne podrazumeva potpuno isključivanje ugljenih hidrata, već unos ovog makronutrijenta zavisi od ciljeva koje želite da ostvarite.

Na ovom režimu potrebno je da unosite od 40 do 70% masti, od 15 do 30% proteina i od 15 do 30% ugljenih hidrata. Dozvoljeno je jesti povrće, meso, ribu, jaja, orašaste plodove, zdrave masti, ali i voće u umerenim količinama. Naročito se preporučuje bobičasto voće zbog niskog glikemijskog indeksa. Industrijski prerađene namirnice, kao i industrijski šećer nisu dozvoljeni.

2. Mediteranska ishrana

Mediteranska ishrana je najtemeljnije proučavan režim ishrane, koji dokazano ima brojne zdravstvene prednosti. Posebno je efikasan u prevenciji srčanih bolesti.

Podrazumeva namirnice koje su se uobičajeno konzumirale širom mediteranske regije tokom 20. veka i ranije. Uključuje obilje povrća, voća, ribe, živine, integralnih žitarica, mahunarki, mlečnih proizvoda i ekstradevičanskog maslinovog ulja.

3. Bezglutenska ishrana

Jedan od 5 režima ishrane koje su naučnici odobrili je i bezglutenski režim ishrane. Ishrana bez glutena neophodna je osobama koje su intolerantne ili alergične na gluten, protein koji se prirodno nalazi u pšenici, raži, ječmu, spelti i bulguru.

Za optimalno zdravlje, trebalo bi da se fokusirate na integralne namirnice koje su prirodno bez glutena, kao što su ovas, heljda, kinoa, integralni pirinač i amarant.

Budući da se prerada žitarica sa glutenom najčešće obavlja na istom mestu i u istim uslovima gde se prerađuju i bezglutenske žitarice, obratite pažnju na deklaracije proizvoda ukoliko želite da se hranite 100% gluten-free.

Postoje brojni naučni dokazi da ova ishrana ima pozitivan uticaj na čovekovo zdravlje, a naročito se pokazala korisnom osobama koje imaju problem sa štitnom žlezdom ili autoimunim bolestima.

4. Veganska ishrana

Veganska ishrana je sve popularnija u poslednjoj deceniji. Dovodi se u vezu sa mnogim zdravstvenim koristima, uključujući korigovanje telesne težine, unapređenje kardiovaskularnog trakta i bolju kontrolu šećera u krvi. Zasniva se isključivo na biljnoj hrani i eliminiše sve životinjske proizvode.

Nažalost, neretko se dešava da ljudi koji praktikuju vegansku ishranu obroke svedu na veganske junk food proizvode. Na taj način ne uspevaju organizmu da obezbede dovoljnu količinu energije, a ni proteina. Zapravo, ishrana koja se sastoji od veganskih mafina, testa, biljnih sireva, grickalica, čokolada i čipsa neće vam obezbediti dovoljno nutrijenata, kao ni proteina za energetske potrebe tela. Stoga, obratite pažnju da u potpunosti iskoristite ishranu na biljnoj osnovi. Napunite tanjire raznobojnim biljnim namirnicama, kao i namirnicama koje sadrže proteine i masti.Tu spadaju mahunarke, tofu, pečurke, proteinski prahovi, orašasti plodovi, avokado, nerafinisana ulja, masline.

5. Paleo ishrana

Paleo ishrana je veoma popularna jer se pokazala izuzetno efikasnom za korigovanje telesne težine i poboljšanje opšteg zdravlja. Ovaj režim ishrane bazira se na neobrađenoj hrani. Odnosno bazira se na namirnicama u njihovom prirodnom obliku, za koje se veruje da su bile dostupne ljudima u paleolitu.

Dozvoljeno je jesti meso, ribu, jaja, povrće, voće, orašaste plodove, semenke, bilje, začine, zdrave masti i ulja. U paleo ishrani se ne konzumira prerađena hrana, šećer, žitarice, većina mlečnih proizvoda, mahunarke, veštački zaslađivači, biljna ulja, margarin i transmasti.