Laktobacili – Šta su i kako mogu da nam pomognu?
U svetu u kojem se sve više ljudi suočava sa digestivnim smetnjama, oslabljenim imunitetom, hormonalnim disbalansima i narušenim opštim zdravljem, mikrobiom creva i korisne bakterije sve češće postaju tema ozbiljnih naučnih rasprava. U ovom tekstu saznaćete šta su zapravo laktobacili, zašto su od suštinske važnosti za zdravlje, na koje sve načine doprinose optimalnom funkcionisanju organizma i kako ih pravilno unositi. Ukoliko vas zanima prirodan put ka boljem zdravlju, nastavite sa čitanjem.
Šta su laktobacili?
Laktobacili su rod gram-pozitivnih, anaerobnih bakterija koje prirodno nastanjuju digestivni trakt, urinarni sistem i reproduktivne organe kod ljudi. Pripadaju porodici mlečnokiselinskih bakterija (LAB – Lactic Acid Bacteria) i poznati su po svojoj sposobnosti fermentacije šećera u mlečnu kiselinu. Ova karakteristika im omogućava da stvaraju kiselu sredinu nepovoljnu za patogene mikroorganizme, čime doprinose očuvanju mikrobiološke ravnoteže.
Zašto su laktobacili važni za naše zdravlje?
Zdrav mikrobiom je temelj fizičkog, mentalnog i emocionalnog blagostanja. Laktobacili, kao deo korisne flore, igraju ključnu ulogu u očuvanju homeostaze. Oni učestvuju u razgradnji hrane, sintezi određenih vitamina (npr. vitamina K i B kompleksa), ali i u regulaciji upalnih procesa i imunološkog odgovora. Njihovo prisustvo u organizmu je pokazatelj snažnog sistema odbrane i uravnoteženog unutrašnjeg okruženja.
Gde se nalaze laktobacili i kako deluju na organizam?
Lactobacillus su prisutni u crevima, ustima, vagini i koži. Takođe se nalaze u fermentisanim namirnicama poput kefira, jogurta, kiselog kupusa, misoa i tempea. Njihova funkcija je raznovrsna. Osim što podržavaju varenje i apsorpciju hranljivih materija, oni takođe proizvode antimikrobne supstance poput bakteriocina, koji neutrališu štetne bakterije. Njihovo delovanje je selektivno i sinergijsko jer doprinose ravnoteži celokupnog mikrobioma.
Kako laktobacili pomažu organizmu?
Poboljšanje varenja
Laktobacili razgrađuju laktozu i kompleksne šećere, olakšavajući probavu i smanjujući nadutost, gasove i zatvor. Osobe sa intolerancijom na laktozu često imaju koristi od njihovog unosa. Pored toga, pomažu u regeneraciji crevne sluzokože i stvaranju mukozne barijere koja sprečava prolazak toksina u krvotok.
Jačanje imuniteta
Zdrav mikrobiom direktno stimuliše limfoidno tkivo povezano sa crevima (GALT), koje čini 70% našeg imunog sistema. Laktobacili aktiviraju makrofage, povećavaju proizvodnju imunoglobulina A (IgA) i smanjuju inflamatorne markere. To ih čini moćnim saveznikom u borbi protiv virusa i bakterija.
Održavanje zdravlja vagine
U vaginalnoj flori dominiraju upravo vrste lactobacillus, poput Lactobacillus crispatus i Lactobacillus jensenii, koje održavaju pH vrednost u kiseloj zoni (ispod 4,5) i štite od patogenih gljivica i bakterija. Njihova redukcija često vodi ka vaginozama, kandidijazi i urinarnim infekcijama.
Poboljšanje zdravlja kože
Disbioza creva se često reflektuje na koži u vidu akni, rozacee ili ekcema. Laktobacili poboljšavaju stanje kože smanjenjem inflamacije i podrškom detoksikaciji jetre i creva, a pored toga se povezuju i sa smanjenjem oksidativnog stresa.
Smanjenje nivoa holesterola
Određene lactobacillus vrste mogu da vežu holesterol u crevima i spreče njegovu apsorpciju. Takođe, učestvuju u konverziji žučnih kiselina, čime direktno utiču na snižavanje ukupnog i LDL holesterola.
Pomoć kod alergija
Laktobacili pomažu u regulaciji imune hiperreaktivnosti i smanjenju IgE antitela, koja su uključena u alergijske reakcije. Posebno se preporučuju kod atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa i astme.
Kako pravilno unositi laktobacile?
Fermentisana ishrana
Redovna konzumacija fermentisanih namirnica je najprirodniji način unošenja laktobacila. Kefir, kiseli kupus, kimči, miso, tempeh i kombuča su izvori živih kultura koje povoljno deluju na mikrobiom. Bitno je birati proizvode bez termičke obrade i sa oznakom „žive kulture“.
Probiotički suplementi
U situacijama kada fermentisana ishrana nije dovoljna ili je nemoguća (putovanja, bolest, oporavak), kvalitetni suplementi sa jasnom deklaracijom sojeva i broja CFU (colony forming units) predstavljaju efikasnu alternativu. Idealno je birati multisojne probiotike sa prebioticima (sinbiotici) za još snažniji efekat.
Kada je preporučljivo unositi više laktobacila?
Nakon antibiotika
Antibiotici uništavaju patogene, ali i korisne bakterije, ostavljajući organizam ranjivim. Unos probiotika tokom i nakon terapije može da spreči razvoj kandide, dijareju i druge nuspojave.
Kod stomačnih problema
Disbioza, nadutost, dijareja, zatvor – svi ovi problemi ukazuju na poremećen mikrobiom. Laktobacili mogu da stabilizuju crevnu floru i podstaknu regeneraciju digestivnog trakta.
Kod vaginalnih infekcija
Česte infekcije, posebno kandidijaze i bakterijske vaginoze, mogu se uspešno prevenirati ili ublažiti uz dodatni unos lactobacillus specifičnih sojeva.
Jačanje imuniteta
U sezoni respiratornih infekcija ili kod osoba sa oslabljenim imunitetom (stres, hronične bolesti, postoperativni oporavak), laktobacili imaju preventivnu i terapijsku ulogu.
Koje su potencijalne nuspojave prilikom unosa laktobacila?
Laktobacili se u većini slučajeva smatraju izuzetno bezbednim mikroorganizmima, posebno kada se uzimaju u vidu fermentisane hrane ili probiotika registrovanih i odobrenih za ljudsku upotrebu. Međutim, kao i kod svake intervencije koja utiče na mikrobiotu i imuni sistem, moguće su određene reakcije organizma, naročito u prvim danima uvođenja.
Najčešće zabeležene nuspojave uključuju blage gastrointestinalne simptome. Kod pojedinaca može doći do osećaja nadimanja, povećanog stvaranja gasova, blagog grčenja u stomaku ili promena u ritmu pražnjenja creva. Ove tegobe su uglavnom prolazne prirode i rezultat su adaptacije crevne flore na prisustvo novih korisnih bakterija. U pravilu, ove reakcije nestaju u roku od nekoliko dana do najviše dve nedelje.
U retkim slučajevima, mogu se javiti alergijske reakcije na komponente u probiotičkim suplementima poput mlečnih derivata, sojinog lecitina ili drugih alergena. Zato je od presudne važnosti pažljivo pročitati deklaraciju proizvoda, naročito ako već postoje određene intolerancije ili alergije.
Osobe sa oslabljenim imunim sistemom, uključujući one koje su na imunosupresivnoj terapiji, pacijente nakon transplantacija organa, kao i one koji boluju od teških hroničnih oboljenja poput leukemije, AIDS-a ili autoimunih bolesti, moraju biti naročito oprezne. Kod njih postoji teoretska mogućnost da čak i korisne bakterije, uključujući laktobacile, mogu u izuzetno retkim slučajevima izazvati infekcije kao što su bakterijemije (prisustvo bakterija u krvi) ili endokarditis (upala srčanih zalistaka). Iako je ovakva pojava ekstremno retka, medicinska konsultacija pre upotrebe probiotika u ovim slučajevima je obavezna.
Važno je istaći i da prekomerno unošenje probiotika, naročito bez stručnog nadzora i sa ciljem brzih rezultata, može narušiti prirodnu ravnotežu mikrobioma. Preterivanje može dovesti do neravnoteže i pojave simptoma poput umora, nepravlnosti u varenju ili čak pogoršanja postojećih simptoma. Umerenost, kvalitet proizvoda i odgovoran pristup su ključni za postizanje optimalnih rezultata bez negativnih posledica.
Uvek je preporučljivo unos laktobacila posmatrati kao deo šireg pristupa zdravlju koji uključuje izbalansiranu ishranu, regulisane navike spavanja, upravljanje stresom i, po potrebi, savetovanje sa stručnjacima.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
