Psorijaza – Zašto se javlja, koji oblici postoje i kako se leči?
Psorijaza je hronično, zapaljensko oboljenje kože koje pogađa milione ljudi širom sveta. Odjednom se javlja crvenilo, ljuštenje, svrab, a zatim i frustracija zbog toga što stanje ne prolazi. U ovom tekstu vam objašnjavam zašto se psorijaza pojavljuje, koji oblici postoje, kako se dijagnostikuje, te koje su opcije lečenja. Saznaćete i kako dodatno možete pomoći svom telu kroz pravilnu ishranu i životne navike.
Šta je psorijaza i kako ona nastaje?
Psorijaza je autoimuno oboljenje koje karakteriše prekomerno i ubrzano obnavljanje ćelija kože. Normalno, ćelije kože se menjaju svakih 28 dana, dok se kod osoba sa psorijazom taj ciklus skraćuje na svega nekoliko dana. Rezultat je zadebljana koža sa crvenim plakovima, ljuspicama i često izraženim svrabom.
Ova bolest nije zarazna, ali je hronična i može imati periode pogoršanja i remisije. Njen razvoj je kompleksan, jer u pozadini obično stoji kombinacija genetskih predispozicija i okidača iz spoljašnje sredine.
Zbog čega se javlja psorijaza?
Genetski faktori
Nasledna predispozicija je jedan od ključnih činilaca u razvoju psorijaze. Brojna istraživanja su pokazala da članovi porodice pacijenata sa psorijazom imaju značajno veći rizik da i sami razviju ovo stanje. Identifikovane su specifične mutacije gena koje se nalaze na hromozomima 6p21, 17q, i 4q, a koje utiču na imunološki odgovor i regulaciju ćelijskog ciklusa kože. Najčešće se pominje gen HLA-Cw6, koji se posebno povezuje sa ranom pojavom psorijaze. Iako genetski faktori nisu dovoljni da izazovu bolest bez drugih okidača, oni svakako predstavljaju osnovu na kojoj deluju svi ostali faktori rizika.
Problemi sa imunitetom
U osnovi psorijaze leži disregulacija imunog sistema, gde T-limfociti, umesto da brane organizam od infekcija, greškom napadaju zdrave ćelije kože. Kao rezultat toga, dolazi do hiperproliferacije keratinocita, odnosno prebrzog stvaranja novih ćelija kože, koje se gomilaju i ne stignu da sazru. Ovo izaziva upalu, zadebljanja, crvenilo i ljuštenje kože. Smatra se da određeni citokini, kao što su TNF-alfa i interleukini IL-17 i IL-23, igraju ključnu ulogu u ovom patološkom procesu.
Izloženost stresu
Hronični emocionalni stres nije samo faktor pogoršanja simptoma, već može biti i primarni okidač za pojavu psorijaze kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju. Stres utiče na hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnu osovinu (HPA), što dovodi do povećanog lučenja kortizola i drugih hormona stresa. Ove hormonske promene utiču na ćelijski imunitet, povećavajući sistemsku upalu. Takođe, stres može dovesti do poremećaja sna i lošijih životnih navika, što dodatno komplikuje kliničku sliku bolesti.
Različite vrste infekcija
Infekcije, naročito bakterijske, mogu izazvati pojavu psorijaze kod određenih osoba. Najčešći primer je infekcija grla streptokokom grupe A, koja se često povezuje sa pojavom gutatne psorijaze kod dece i mladih. Mehanizam uključuje molekularnu mimikriju, što znači da imuni sistem prepoznaje sličnosti između antigena streptokoka i ćelija kože i započinje pogrešan odgovor. HIV infekcija takođe može značajno pogoršati psorijazu, jer slabljenje imunog sistema dovodi do disregulacije imunološkog odgovora.
Reakcija na razne lekove
Određeni lekovi mogu izazvati pojavu psorijaze kod osoba koje ranije nisu imale simptome, ali i pogoršati stanje kod osoba koje već boluju. Najčešće su u pitanju: beta blokatori (koriste se za hipertenziju), litijum (lek za bipolarni poremećaj), antimalarici poput hidroksihlorokina, te neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID). Mehanizam delovanja ovih lekova na psorijazu još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali je jasno da utiču na imunološki sistem i ćelijski ciklus kože.
Iritacije kože
Psorijaza se često pojavljuje na mestima gde je koža prethodno oštećena ili iritirana. Mehaničke povrede, kao što su ogrebotine, posekotine, opekotine, pa čak i tetoviranje, mogu pokrenuti pojavu psorijatičnih promena. Takođe, hronično trenje odeće ili obuće, kao i prekomerna upotreba hemijskih sredstava, mogu delovati kao iritansi i pokrenuti inflamatornu reakciju kože.
Gojaznost
Povećana telesna masa značajno povećava rizik od pojave i pogoršanja psorijaze. Masno tkivo, osim što predstavlja pasivni depo masti, aktivno učestvuje i u produkciji inflamatornih citokina poput TNF-alfa i IL-6, koji dodatno pogoršavaju upalu kože. Gojaznost takođe može otežati lečenje psorijaze i umanjiti efikasnost određenih terapija, naročito bioloških lekova.
Hipokalcemija
Smanjen nivo kalcijuma u krvi (hipokalcemija) može doprineti razvoju psorijatičnih promena, naročito kod osoba koje već imaju predispoziciju. Kalcijum igra važnu ulogu u ćelijskoj signalizaciji i regulaciji imunoloških odgovora. Njegov deficit može uticati na neuromuskularne funkcije, ali i na ponašanje keratinocita i limfocita, što može pokrenuti ili pogoršati patološke procese u koži.
Kakvi oblici psorijaze postoje?
Psoriasis punctata
Oblik sa sitnim, tačkastim promenama koje se pojavljuju iznenada, često nakon infekcija.
Psoriasis guttata
Kapljičasti oblik koji se javlja uglavnom kod mlađih osoba, sa brojnim crvenim tačkicama po telu.
Psoriasis annularis
Karakterišu ga kružne, prstenaste promene koje se mogu širiti ka spolja dok se centar smiruje.
Psoriasis numularis
Lezije su okrugle i podsećaju na novčiće, a najčešće se javljaju na trupu i ekstremitetima.
Psoriasis in placibus
Verovatno najčešći oblik, a manifestuje se kao velike, zadebljane promene sa srebrnastim ljuspicama, posebno na laktovima, kolenima, skalpu.
Psoriasis geographica
Nepravilnog oblika, promenljive veličine, podseća na geografske karte i često se javlja u aktivnoj fazi bolesti.
Psoriasis inversa
Pogađa pregibe tela: pazuhe, prepone, ispod dojki. Promene su crvene, glatke i vlažne.
Psoriasis capitis
Obuhvata kožu glave, sa zadebljanjima i ljuštenjem koje može podsećati na perut, ali uz izražen svrab i crvenilo.
Psoriasis palmaris
Pojavljuje se na dlanovima i tabanima, uz zadebljanja kože, bol i ograničenu pokretljivost.
Psoriasis unguius
Promene na noktima poput udubljenja, zadebljanja, promena boje i odvajanje nokta od podloge.
Koji su glavni simptomi psorijaze?
Psorijaza je stanje koje duboko utiče na kvalitet života osobe, emocionalno stanje, svakodnevne aktivnosti i odnose sa drugima. Simptomi mogu varirati u zavisnosti od tipa psorijaze, ali postoji nekoliko zajedničkih znakova na koje treba obratiti pažnju. U nastavku su objašnjeni najčešći simptomi:
Lezije na koži
Ovo je najprepoznatljiviji simptom psorijaze. Koža postaje crvena, upaljena i prekrivena debelim slojevima beličastih ili srebrnastih ljuspi koje se lako ljušte. Ove promene najčešće se pojavljuju na laktovima, kolenima, temenu glave, donjem delu leđa, ali mogu zahvatiti bilo koji deo tela. Lezije mogu biti različite veličine, od sitnih tačkica do velikih površina.
Važno je napomenuti da psorijaza nije zarazna, iako vizuelni simptomi mogu izazvati povučenost kod obolelih zbog neopravdanih predrasuda na koje nailaze.
Pukotine na koži
Usled zadebljanja i smanjene elastičnosti kože, naročito na tabanima i dlanovima, mogu se javiti bolne pukotine. Ove fisure mogu da krvare, otežavaju kretanje ili upotrebu ruku i predstavljaju otvorena vrata za infekcije. Pukotine dodatno pojačavaju bol i osećaj nelagodnosti, posebno ako osoba boravi u suvom, hladnom okruženju ili je koža izložena trenju i pritisku.
Svrab i iritacija
Jedan od najtežih i najupornijih simptoma psorijaze jeste svrab. Kod mnogih pacijenata on je prisutan i pre nego što se pojave vidljive promene na koži. Svrab može biti blag i povremen, ali često je izrazito intenzivan, praćen peckanjem i osećajem zatezanja. U težim slučajevima, češanje dovodi do dodatnog oštećenja kože, sekundarnih infekcija i pogoršanja simptoma. Dugotrajni svrab negativno utiče na kvalitet sna, koncentraciju, raspoloženje i opšte psihičko stanje.
Bolovi na mestu psorijaze
Upaljene regije mogu biti veoma bolne, naročito ako se lezije nalaze na mestima koja su stalno u pokretu ili pod pritiskom, kao što su tabani, dlanovi, genitalna regija ili ispod pazuha. Bol može otežavati kretanje, sedenje, vežbanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a u pojedinim slučajevima dolazi i do oticanja zglobova i razvoja psorijatičnog artritisa. Tada se javljaju dodatni simptomi kao što su ukočenost, otok, bol u zglobovima i smanjena pokretljivost.
Kako se dijagnostikuje psorijaza?
Klinički pregled
Dermatolog vizuelno procenjuje kožne promene i postavlja dijagnozu na osnovu karakterističnog izgleda lezija.
Biopsija kože
U slučaju nejasne kliničke slike, uzima se uzorak kože za histopatološku analizu radi potvrde dijagnoze.
Kako se leči psorijaza?
Lečenje kortikosteroidima
Ovo je prva linija terapije kod blagih oblika. Kortikosteroidi deluju antiinflamatorno i brzo smanjuju crvenilo i svrab.
Kalcipotriol i vitamin D
Regulišu rast ćelija kože, a često se kombinuju sa steroidima zbog sinergijskog efekta.
Tazaroten
Topički retinoid koji utiče na diferencijaciju ćelija kože. Efikasan kod blagih do umerenih oblika.
Keratolitici
Preparati poput salicilne kiseline pomažu uklanjanju ljuspica i omogućavaju bolju apsorpciju lekova.
Ditranol
Iako je u pitanju stariji lek koji inhibira rast ćelija kože, ipak ima izražen iritativni potencijal.
Inhibitori kalcineurina
Koriste se za osetljive regije (lice, pregibi) jer ne izazivaju atrofiju kože kao kortikosteroidi.
Fizikalna fototerapija
UVB ili PUVA terapija pomaže u smanjenju upale i normalizaciji rasta ćelija kože.
Antibiotici
Koriste se samo u slučaju sekundarnih infekcija kože.
Retinoidi
Sistematski lekovi koji regulišu proliferaciju ćelija kože. Koriste se kod težih oblika bolesti.
Citostatici
Metotreksat je najpoznatiji jer znatno smanjuje aktivnost imunog sistema i upalne procese.
Imunosupresivi
Ciklosporin i novi biološki lekovi ciljano deluju na specifične delove imunog odgovora.
Da li je i u kojim slučajevima psorijaza izlečiva?
Psorijaza trenutno nije izlečiva u klasičnom smislu, ali je moguće postići dugotrajne periode remisije. Kod blagih oblika, uz pravilnu terapiju i životne navike, bolest može biti neprimetna. Biološka terapija donosi nadu za teže slučajeve, jer cilja specifične molekularne puteve bolesti.
Kako možete sami sebi da pomognete pored uzimanja terapije?
Konzumacija više voća i povrća
Ishrana bogata svežim voćem i povrćem može imati snažan antiinflamatorni efekat na organizam. Antioksidansi kao što su vitamin C, E, beta karoten, kao i polifenoli iz biljaka, pomažu u neutralisanju slobodnih radikala koji doprinose upalnim procesima. Pored toga, vlakna iz povrća podstiču zdravu crevnu floru, a poznato je da je mikrobiom tesno povezan sa imunološkim odgovorima i stanjem kože. Posebno se preporučuje konzumacija zelenog lisnatog povrća, bobičastog voća, šargarepe, tikvica i crvene paprike.
Redovna fizička aktivnost
Fizička aktivnost ima višestruke benefite za osobe koje pate od psorijaze. Umereno vežbanje poboljšava cirkulaciju, smanjuje hronični stres, poboljšava san, a istovremeno smanjuje nivo upalnih markera u organizmu. Redovna aktivnost takođe pomaže u održavanju zdrave telesne mase, što je važno jer gojaznost direktno pogoršava kliničku sliku psorijaze. Preporučuju se aktivnosti poput hodanja, plivanja, joge i pilatesa, koje ne iritiraju kožu i zglobove.
Pridržavanje propisane terapije
Dosledna i kontinuirana primena terapije je osnov za uspešnu kontrolu bolesti. Psorijaza je hronično stanje koje zahteva dugoročno upravljanje. Preskakanje terapije, neredovna upotreba preparata ili samoinicijativno menjanje lekova često vodi do pogoršanja simptoma, otpornosti na terapiju ili pojave novih lezija. Važno je pratiti uputstva lekara, redovno posećivati dermatologa i pratiti efekte terapije kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
