Šta je mikrobiota, a šta mikrobiom?

U ovom blogu objasniću vam suptilne razlike koje postoje između mikrobiote i mikrobioma. U pitanju su dva različita, a prilično slična pojma. Dakle, šta je mikrobiota, a šta mikrobiom?

Šta je biom?

Biom je zajednica (ekosistem) biljnih i životinjskih vrsta, koje imaju zajedničke karakteristike za sredinu u kojoj se nalaze. Životinje, biljke, pa čak i okeani i tla imaju svoje pojedinačne biome, koji se sastoje od brojnih mikroorganizama. Dakle, i u čovekovom telu žive brojni mikroorganizmi.

Naučnici koriste reč mikro kako bi objasnili da je ovaj ekosistem nevidljiv ljudskom oku. To znači da pojmovi biom i mikrobiom imaju isto značenje. Čine ga uglavnom bakterije, ali i virusi, arheje, protozoe i gljivice. Svaki od tih mikroorganizama ima svoju ulogu u održavanju stabilnosti okoline u kojoj se nalaze.

Šta je mikrobiota, a šta mikrobiom?

Iako se izrazi koriste naizmenično, postoji mala, ali relevantna razlika između mikrobioma i mikrobiote. Mikrobiota je termin koji se odnosi na konkretne mikroorganizme, a mikrobiom su mikroorganizmi i njihovi geni.

Koncept ljudskog mikrobioma prvi je predložio Joshua Lederberg 2001. godine, te je skovao termin „mikrobiom“, da bi označio ekološku zajednicu komenzalnih, simbiotskih i patogenih mikroorganizama koji doslovno dele prostor u čovekovom organizmu. Od tada se pojavio veliki broj istraživanja. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da su otkriće mikrobiote i mikrobioma izmenile pogled medicine na ljudsko telo.

Naime, čovekov mikrobiom obuhvata milijarde mikroorganizama, a dele se u zavisnosti od lokacije, odnosno mesta, u čovekovom organizmu na kojem se nalaze. Različiti mikroorganizmi žive na različitim delovima tela, preferiraju različitu hranu i obavljaju različite funkcije. Postoji mikrobiom usne duplje, mikrobiom kože, koji ima mnogo potkategorija (mikrobiom pazuha, nosa, stopala itd.), genitalni mikrobiom, kao i mikrobiom creva.

Mikrobiom creva

Kada kažemo mikrobiom creva, mislimo na mikroorganizme i njihove gene, koji se nalaze u debelom crevu čoveka. Oni imaju veoma važnu ulogu za čovekovo zdravlje, a specifičnost je i to što ne postoje dva ista mikrobioma kod ljudi, kao što ne postoje ni isti otisci prstiju. Uzimajući ovaj podatak u obzir, možemo da razumemo zbog čega različita hrana, uticaji sredine i drugi faktori različito deluju na nas kao individue, te će neko npr. reagovati na određenu hranu u formi intolerancije ili alergije, dok druga osoba neće imati nikakvu reakciju.

Pored toga, interesantna činjenica je da stručna literatura ukazuje na to da u ljudskom telu postoji čak 10 puta više mikroorganizama nego ćelija. To dovodi do procene da samo u mikrobiomu creva obitava oko 100 triliona različitih vrsta bakterija, i dobrih i loših. Mnoge od njih su korisne jer imaju ulogu u vitalnim funkcijama čovekovog organizma, kao što su kontrola varenja, iskorišćavanje nutrijenata iz hrane i stanje imunološkog sistema.

U slučaju disbalansa mikrobioma creva (disbioza), može doći do gubitka ili promene u broju mikroba, što će dovesti do različitih zdravstvenih problema. Neki od najčešćih problema su upalna bolest creva, IBS sindrom iritabilnog kolona, sindrom hroničnog umora, gojaznost, kancer, kolitis, dijabetes, razna psihička i neurološka stanja, autizam. Disbioza se najčešće događa usled primene antibiotika, neredovne i nezdrave ishrane, u slučajevima ozbiljnijih zdravstvenih stanja, konzumiranja alkohola i drugih supstanci, i dr.

Promena mikrobioma creva

Unapređenje mikrobioma creva u pogledu vrste mikroorganizama može trajati i preko 6 meseci, ukoliko se uvede promena stila života. To podrazumeva promenu načina ishrane, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, brigu o snu i kontroli stresa, kao i uvođenje suplemenata (probiotici i drugo) koji pomažu podsticaj razmnožavanja dobrih bakterija.

U narednim blogovima očekujte da naučite:

Kako hrana utiče na mikrobiom creva?
Kako su mikrobiom creva i mozak povezani?
Šta narušava mikrobiom creva?
Kako ishranom unaprediti mikrobiom creva?