Iritabilni kolon i FODMAP dijeta
Iritabilni kolon predstavlja funkcionalni poremećaj creva. Ovaj sindrom nije povezan sa strukturnim ili biohemijskim abnormalnostima koji se mogu otkriti uz pomoć trenutnih rutinskih dijagnostičkih alata. Njega karakteriše bol ili nelagoda u stomaku, nepravilna stolica i nadimanje, te se preporučuje praktikovanje FODMAP dijete.
Simptomi mogu biti teži kod mnogih pojedinaca, ali mogu biti blagi ili umereni kod drugih pacijenata. Pored toga, iritabilni kolon je često povezan sa drugim somatskim komorbiditetima (na primer, pojava bola, povećana aktivnost bešike i pojava migrena), psihijatrijska stanja (uključujući depresiju i anksioznost) i visceralna osetljivost.
Na svetskom nivou, rasprostranjenost poremećaja rada creva je visoka (oko 11%), a ovo stanje ima značajne posledice po kvalitet života koje su uporedive sa drugim hroničnim bolestima, kao što su dijabetes melitus i hepatitis.
Podtipovi iritabilnog kolona
– Iritabilni kolon sa bolovima ili nelagodom i dominantnom konstipacijom (IBS-C),
– iritabilni kolon sa dijarejom (IBS-D),
– mešoviti iritabilni kolon (IBS-M) i
– iritabilni kolon koji ne pripada nijednom od navedenih podtipova (IBS-U).
Pre svega, potrebno je isključiti postojanje druge bolesti (uključujući druge funkcionalne gastrointestinalne bolesti, kao što su funkcionalna dispepsija i gastroezofagealna refluksna bolest), koje mogu izazvati tipične simptome ovog stanja. Iako će značajan deo pacijenata doživeti remisiju tokom vremena, trenutno ne postoji tretman koji leči iritabilni kolon. Savremena medicina tvrdi da je ublažavanje simptoma najviše što se trenutno može postići.
Iako će u daljem tekstu biti reči o faktorima koji utiču na pojavu iritabilnog kolona, kao i preporukama za ishranu, istražite moć energetske medicine. Smatra se da je čak 80% svih hroničnih bolesti posledica stresova i negativnih misli, poput nezadovoljstva, žalosti, straha i brige.
Problemi sa crevima na energetskom nivou imaju veze sa 1. čakrom, koja se dovodi u vezu sa osećajem stabilnosti, sigurnosti, moći manifestacije, mogućnostima, kao i fizičkom vitalnošću, uzemljenjem, osnovnim potrebama, fizičkom i materijalnom sigurnosti. Više o čakrama pročitajte ovde.
Faktori koji utiču na pojavu iritabilnog kolona
Uprkos velikoj rasprostranjenosti, ovaj sindrom još uvek nije u potpunosti shvaćen, ali je poznato da brojni faktori utiču na pojavu ovog sindroma. Mnogi od faktora, u kombinaciji, mogu imati važnu ulogu u nastajanju ovog oboljenja. Svakako, nije nužno da će svi navedeni faktori biti zastupljeni kod svakog pacijenta. Takođe, još uvek nije poznato koji od faktora je glavni ili najčešći okidač za pojavu iritabilnog kolona. U nastavku su navedeni faktori:
Genetska predispozicija
Jedna studija je pokazala da je bolest prisutna u prethodnim generacijama porodica i to čak do 56% pacijenata.
Promenjena motorika creva
Stres iz okruženja ili jak emotivni stres preko osovine mozak-creva može dovesti do poremećaja motorike u tankom i debelom crevu. Pacijenti sa iritabilnim kolonom imaju još jači odgovor organizma i digestivnog trakta na stresore u poređenju sa osobama koje nemaju ovu zdravstvenu tegobu.
Preosetljivost creva
Ova preosetljivost nastaje kao rezultat stimulacije različitih receptora visceralnog aferentnog nerva vlakana u zidu creva, izazvana distenzijom creva, ili kao rezultat nadimanja, i predstavlja moguće objašnjenje simptoma iritabilnog kolona.
Psihički stres i poremećaji
Simptomi anksioznosti, depresije, paranoje i drugi psihološki simptomi se često susreću kod ovih pacijenata.
Enterična infekcija/upala
Kod nekih pacijenata primećeno je zapaljenje creva sa iritabilnim kolonom nakon produženog infektivnog enteritisa, odnosno upale tankog creva.
Promena u imunitetu digestivnog trakta
Poremećaji u imunološkom odgovoru creva mogu doprineti hroničnoj upali i preosetljivosti, što je često primećeno kod pacijenata sa iritabilnim kolonom.
Promene u mikrobioti digestivnog trakta
Utvrđeno je da su laktobacili i bifidobakterije najčešće smanjeni kod pacijenata sa iritabilnim kolonom, a njihove aktivnosti su bile ugrožene. Dokazano je da probiotici mogu uticati na crevnu floru i stabilizovati mikrobiotu.
Intolerancija na određene namirnice
Poslednjih godina primećeno je da unos glutena izaziva stomačne tegobe i simptome slične simptomima iritabilnog kolona kod osoba kojima nike dijagnostikovana celijakija.
Kako se postavlja dijagnoza za iritabilni kolon?
Postavljanje dijagnoze iritabilnog kolona zahteva temeljnu anamnezu i fizički pregled pacijenta. Lekar će zatražiti detaljne informacije o simptomima, njihovoj učestalosti i intenzitetu, a pored toga, može zahtevati i vođenje dnevnika ishrane i simptoma kako bi se identifikovali potencijalni okidači. Da bi se isključile druge bolesti, često se rade laboratorijski testovi, kolonoskopija, endoskopija i drugi dijagnostički postupci. Dijagnoza se postavlja na osnovu praćenja specifičnih simptoma koji moraju biti prisutni tokom najmanje tri meseca kako bi se potvrdilo prisustvo iritabilnog kolona.
Koji vidovi lečenja su dostupni kod pacijenata sa iritabilnim kolonom (nervoznim crevima)?
Iritabilni kolon zahteva individualni pristup lečanja, usmerenog ka ublažavanju simptoma. Najčešće se koristi kombinacija dijetetskih promena, lekova i psihološke podrške. Lekovi mogu uključivati spazmolitike, laksative, antidepresive i probiotike. Psihoterapija, posebno kognitivno-bihevioralna terapija, može biti korisna za pacijente koji imaju izražene psihičke simptome. Takođe, tehnike relaksacije, akupunktura, meditacija, te redovna fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju simptoma.
Koji lekari su vam neophodni?
Za adekvatno lečenje iritabilnog kolona često je potreban sveobuhvatni pristup i saradnja lekara iz više medicinskih oblasti. Pored gastroenterologa, pacijentu može biti potreban nutricionista, psiholog ili psihijatar, kao i lekar opšte prakse. Nutricionista pomaže u planiranju ishrane, psiholog ili psihijatar u rešavanju psiholoških problema, a lekar opšte prakse planira celokupno lečenje i prati opšte zdravstveno stanje pacijenta.
FODMAP dijeta
Neki od najčešćih načina za ublažavanje simptoma iritabilnog kolona su ishrana bez glutenskih namirnica, kao i FODMAPs dijeta, o kojoj će biti više reči u nastavku.
Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a (tj. ishrana sa niskim sadržajem oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola (šećernih alkohola) je povezana sa poboljšanjem gastrointestinalnih simptoma kod 50-80% pacijenata, te se jako često preporučuje osobama sa iritabilnim kolonom.
FODMAP, skraćeni naziv nastao od Fermentable Oligo-, Di-, and Mono-Saccharides and Polyols, predstavlja veliku grupu malih nesvarljivih ugljenih hidrata koji se teško apsorbuju u tankom crevu. FODMAP-i se uobičajeno nalaze u velikom broju namirnica, poput voća, povrća, žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, mahunarki i zaslađivača. Ovi molekuli deluju na različite načine:
– Povećavaju količinu vode u tankom crevu, kao da su osmotski aktivni,
– Povećavaju nastajanje gasova kroz fermentaciju bakterija,
– Povećavaju nivo proizvodnje bakterijskih metabolita, poput kratkolančanih masnih kiselina.
U nastavku su izlistane dozvoljene i zabranjene namirnice po dijeti sa niskim sadržajem FODMAP-a.
Dozvoljene namirnice
Žitarice: pirinač, ovsene pahuljice, kinoa, tapioka, proso, amarant, heljda, bezglutenski hleb i žitarice
Mleko i mlečni proizvodi: mleko bez laktoze, pirinčano, ovseno, sojino i ostala biljna mleka, jogurt bez laktoze, sojin jogurt
Povrće: šargarepa, bundeva, kineski kupus, celer, kupus, spanać, krompir, paradajz, tikvica, patlidžan, boranija, cvekla, crvena paprika, masline, začinsko bilje
Mahunarke: grašak, proizvodi od soje
Voće: banana, borovnica, jagoda, malina, grejpfrut, kivi, pomorandža, limun, limeta, ananas, marakuja
Koštunjavi plodovi: badem, lešnik, orah
Zaslađivači: stevija, javorov sirup
Zabranjene namirnice
Žitarice: hleb i peciva, biskviti, kroasani, testenina, pšenično brašno, ječam, raž, kuskus, musli
Mleko i mlečni proizvodi: kravlje i kozje mleko, jogurt sa laktozom, mladi sirevi, puter, sladoled, pavlaka
Povrće: špargle, karfiol, crni i beli luk, pečurke, praziluk, komorač, artičoke, prokelj, brokoli, rotkva
Mahunarke: pasulj, leblebija, sočivo i soja
Voće: Jabuka, kruška, lubenica, mango, kajsija, avokado, višnje, breskva, šljiva, persimon, liši, voćni sokovi
Koštunjavi plodovi: Pistaći, indijski orah
Zaslađivači: agavin sirup, med, maltitol, ksilitol, fruktoza, sorbitol
Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a se sastoji od:
– prve faze eliminacije zabranjene hrane, koja traje od 4 do 8 nedelja, i
– sledeće faze postepenog ponovnog uvođenja jedne kategorije ugljenih hidrata.
Ovo omogućava pacijentu, kojeg mora pratiti stručan nutricionista, da identifikuje vrstu i količinu namirnica na koje je osetljiv ili intolerantan i da pronađe adekvatne zamenske namirnice. Ovaj pristup omogućava lekaru da prilagodi ishranu svakom pojedinačnom pacijentu.
Takođe, obezbeđuje dugoročnu primenu dijete, uspostavljajući prilagođenu dijetu sa niskim sadržajem FODMAP-a, čime se rizici od moguće neadekvatne ishrane svode na minimum.
Angažovanje kvalifikovanog nutricioniste je obavezno. Ovo je važno zato što pouzdanost informacija koje su pacijenti prijavili u vezi sa hranom koja sadrži FODMAP može biti upitna, čak i u gastroenterološkom okruženju.
Koje promene u životnom stilu su potrebne kod lečenja nervoznih creva?
Promene u životnom stilu mogu značajno doprineti ublažavanju simptoma iritabilnog kolona. Preporučuje se redovna fizička aktivnost, koja pomaže u regulisanju motorike creva i smanjenju stresa, kao i tehnike opuštanja, poput molitve i meditacije, koje mogu pomoći u smanjenju psihičkog stresa. Takođe, važno je pridržavati se pravilne ishrane i izbegavati hranu koja izaziva simptome. Unos dovoljne količine tečnosti, pravilno žvakanje hrane i redovni obroci su podjednako važni za održavanje zdravlja creva.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
