Normalan krvni pritisak po godinama – Tabele i podaci sa vrednostima

Krvni pritisak je jedan od najvažnijih pokazatelja opšteg zdravlja kardiovaskularnog sistema. Pravilno održavanje normalnog krvnog pritiska je ključno za smanjenje rizika od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, moždani udar i dr.

Šta je normalan krvni pritisak?

U pitanju je sila koju krv vrši na zidove arterija dok se kreće kroz krvne sudove. Normalan krvni pritisak se smatra ključnim pokazateljem dobrog zdravlja, jer balansira između snabdevanja organa sa dovoljno krvi i zaštite krvnih sudova od oštećenja usled prevelikog pritiska. Idealne vrednosti variraju u zavisnosti od godina, pola i opšteg zdravstvenog stanja, ali je opšteprihvaćena granica za odrasle osobe 120/80 mmHg, što ukazuje na zdrave arterije koje efikasno prenose krv i kiseonik kroz telo.

Šta su sistolni i dijastolni krvni pritisak i od čega zavise njegove vrednosti?

Sistolni pritisak (gornji) predstavlja pritisak krvi na zidove arterija tokom kontrakcije srca, kada srce pumpa krv. Dijastolni pritisak (donji), s druge strane, meri pritisak u arterijama dok je srce u stanju mirovanja između dva otkucaja. Na krajnji rezultat utiče niz faktora, uključujući elastičnost arterija, zapreminu krvi i snagu srčanih kontrakcija. Vrednosti krvnog pritiska se mogu menjati i zavisiti od načina života, fizičke aktivnosti, stresa i ishrane.

Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska prema uzrastima?

Vrednosti krvnog pritiska se prirodno menjaju sa godinama, jer se elastičnost krvnih sudova smanjuje i metabolizam usporava, te služe kao vodič za prepoznavanje potencijalnih rizika i praćenje opšteg zdravlja.

Deca od 1 do 5 godina

Kod mlađe dece, krvni pritisak je prirodno niži jer njihovi krvni sudovi imaju veću elastičnost. Normalan sistolni pritisak za ovu grupu kreće se između 95 i 105 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 65 do 70 mmHg.

Deca od 6 do 13 godina

Kako deca rastu, njihovo srce i krvni sudovi se razvijaju, što dovodi do postepenog povećanja krvnog pritiska. Prosečan sistolni pritisak za ovu starosnu grupu je od 100 do 115 mmHg, dok dijastolni pritisak iznosi između 70 i 75 mmHg.

Adolescenti 14 do 18 godina

Tokom adolescencije, zbog hormonalnih promena i ubrzanog rasta, krvni pritisak počinje da dostiže vrednosti slične onima kod odraslih. Sistolni pritisak se kreće između 110 i 125 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 75 do 80 mmHg.

Odrasli od 19 do 39 godina

Kod mladih odraslih osoba, normalan pritisak u krvi se kreće u rasponu od 110 do 135 mmHg za sistolni pritisak, dok dijastolni pritisak iznosi između 80 i 85 mmHg i predstavljaju pokazatelj za zdrave krvne sudove i kardiovaskularni sistem u optimalnom stanju.

Odrasli od 40 do 59 godina

Sa starenjem, krvni sudovi postaju manje elastični, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska. U ovoj starosnoj grupi, normalne vrednosti sistolnog pritiska su između 120 i 140 mmHg, dok dijastolni pritisak obično iznosi od 85 do 90 mmHg.

Stariji od 60 godina

Kod starijih osoba, krvni pritisak se prirodno povećava usled smanjenja fleksibilnosti arterija i povećanog rizika od arteroskleroze. Normalan sistolni pritisak u ovoj starosnoj grupi je između 130 i 145 mmHg, a dijastolni od 85 do 90 mmHg.

Tabela sa prikazom prosečnih vrednosti po godinama

Starosna grupa Sistolni (mmHg) Dijastolni (mmHg)

Koji faktori utiču na vrednosti krvnog pritiska?

Vrednosti krvnog pritiska nisu statične i podložne su uticaju različitih faktora, uključujući fizičke karakteristike, način života i zdravstveno stanje.

Starost i pol

Kako starimo, dolazi do prirodnog rasta krvnog pritiska zbog smanjenja elastičnosti arterija. Muškarci obično imaju viši u mlađim godinama, dok kod žena vrednosti pritiska značajno rastu nakon menopauze.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju zdravih vrednosti krvnog pritiska, dok sedentarni način života može povećati rizik od hipertenzije. Vežbanje poboljšava cirkulaciju i jača srčani mišić.

Zdravlje krvnih sudova

Stanje krvnih sudova, uključujući prisustvo plaka, igra ključnu ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Zdravi krvni sudovi omogućavaju nesmetan protok krvi, dok oštećenja mogu izazvati povišenje pritiska.

Način ishrane

Ishrana bogata natrijumom može značajno doprineti povećanju krvnog pritiska. Konzumacija hrane bogate kalijumom, magnezijumom i vlaknima pomaže u regulisanju pritiska i održavanju zdravih vrednosti.

Stres i anksioznost

Hronični stres i emocionalni pritisak često dovode do privremenog ili trajnog povećanja krvnog pritiska, jer uzrokuju napetost u krvnim sudovima i povećavaju opterećenje srca.

Šta je hipertenzija (visok pritisak) i koji su njeni simptomi?

Hipertenzija je hronično zdravstveno stanje u kojem su vrednosti krvnog pritiska trajno povišene iznad normalnih granica, što može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje. Normalne vrednosti krvnog pritiska kreću se oko 120/80 mmHg, dok se hipertenzija definiše kao pritisak koji konstantno prelazi 140/90 mmHg. Postoje dve vrste hipertenzije: primarna (esencijalna), koja nema jasan uzrok, i sekundarna, koja nastaje kao posledica drugog zdravstvenog stanja, poput bolesti bubrega, problema sa štitnom žlezdom ili određenih hormonskih poremećaja.

Simptomi hipertenzije su često suptilni ili neprimetni, što je razlog zašto se ovo stanje često naziva „tihim ubicom“. 

Iako mnogi ljudi dugo nemaju simptome, kod nekih osoba mogu se javiti:

– Hronične glavobolje, naročito u predelu potiljka.
– Zamagljen ili oslabljen vid usled povećanog pritiska na krvne sudove u očima.
– Vrtoglavica ili osećaj gubitka ravnoteže.
– Bol u grudima koji može nalikovati angini ili srčanom napadu.
– Kratak dah prilikom fizičkog napora ili odmora.
– Zamaranje i osećaj umora, često i bez vidljivog razloga.

Dugotrajna, nelečena hipertenzija može ozbiljno oštetiti srce, mozak, bubrege i oči, povećavajući rizik od moždanog udara, srčanog udara, zatajenja bubrega i oštećenja vida. Zbog toga je važno redovno kontrolisati krvni pritisak, posebno kod osoba koje imaju faktore rizika kao što su gojaznost, pušenje, loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti i porodična istorija bolesti srca.

Šta je hipotenzija (nizak pritisak) i koji su njeni simptomi?

Hipotenzija označava vrednosti pritiska koje su niže od 90/60 mmHg. Iako nizak pritisak može biti normalan za neke ljude, naročito kod sportista ili osoba koje redovno vežbaju, u nekim slučajevima može dovesti do neugodnih simptoma i ukazivati na ozbiljnija zdravstvena stanja. Za razliku od hipertenzije, koja je često povezana sa dugoročnim komplikacijama, hipotenzija je obično simptomatska kada izaziva smanjenu cirkulaciju krvi do vitalnih organa.

Simptomi hipotenzije uključuju:

– Vrtoglavica i nesvestica, naročito pri naglim promenama položaja, kao što je ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja (posturalna hipotenzija).
– Zamračenje vida ili osećaj slabosti, usled smanjenog protoka krvi do mozga.
– Hladne ruke i stopala, koje mogu biti znak slabijeg protoka krvi do ekstremiteta.
– Umor i opšta slabost, jer srce i ostali organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija.
– Kratak dah, naročito pri fizičkom naporu.

Hipotenzija može biti privremena i izazvana dehidracijom, prekomernim gubitkom krvi, infekcijama ili upotrebom lekova (npr. diuretika ili lekova za srce). Hronično nizak pritisak može biti znak ozbiljnijih poremećaja kao što su srčani problemi, endokrini poremećaji (npr. Addisonova bolest ili problemi sa štitnom žlezdom) ili teška anemija.

Ukoliko su simptomi izraženi ili se često ponavljaju, potrebno je obratiti se lekaru kako bi se utvrdio uzrok i prepisala odgovarajuća terapija.

Kada je neophodno da se obratite lekaru?

Problemi sa krvnim pritiskom, bilo da se radi o hipertenziji (visokom krvnom pritisku) ili hipotenziji (niskom krvnom pritisku), mogu značajno uticati na zdravlje. Važno je biti svestan kada je neophodno obratiti se lekaru, kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije. 

Ako primetite simptome koji mogu ukazivati na povišeni krvni pritisak, kao što su:

– Jake glavobolje: Česte i intenzivne glavobolje mogu ukazivati na ozbiljnu hipertenziju.
– Vrtoglavica ili nesvestica: Osećaj gubitka ravnoteže ili nesvestica može biti znak opasnog povećanja pritiska.
– Zamagljen vid: Problemi sa vidom, poput zamućenja, mogu biti rezultat visokog krvnog pritiska.
– Bol u grudima: Osećaj pritiska ili bola u grudima može ukazivati na srčani problem, koji je često povezan sa hipertenzijom.

Kod niskog krvnog pritiska, simptomi mogu uključivati:

– Utrnulost ili slabost: Osećaj slabosti u telu, posebno u ekstremitetima, može biti simptom hipotenzije.
– Vrtoglavica ili osećaj nesvestice: Uzimanje naglih pokreta može izazvati vrtoglavicu, što može ukazivati na hipotenziju.
– Kratkoća daha: Problemi sa disanjem mogu biti znak niskog krvnog pritiska, posebno kod fizičke aktivnosti.

Ako su vrednosti vašeg krvnog pritiska trajno iznad 140/90 mmHg ili ispod 90/60 mmHg, važno je obratiti se lekaru. Redovno merenje krvnog pritiska može pomoći u prepoznavanju problema na vreme.

Takođe, osobe sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije ili hipotenzije treba redovno da se konsultuju sa lekarom. Pored toga, ako uzimate lekove za regulisanje krvnog pritiska i primetite bilo kakve neželjene efekte, kao što su umor, vrtoglavica ili bilo kakve neuobičajene reakcije, obavezno se obratite lekaru.

Žene u drugom stanju treba posebno da prate svoj krvni pritisak, jer hipertenzija tokom trudnoće može dovesti do preeklampsije i drugih komplikacija. Redovne konsultacije sa lekarom su obavezne.

Osim svega navedenog, ukoliko primetite bilo kakve nove ili neuobičajene simptome u svom telu, čak i ako niste sigurni da su povezani sa krvnim pritiskom, konsultujte se sa lekarom. Redovni pregledi igraju važnu ulogu u održavanju optimalnog zdravlja.

Ko sam ja?

Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam. 

Često postavljana pitanja (FAQ)