Da li patite od nesanice i koji sve oblici insomnije postoje?

Verovatno ste i vi u nekom trenutku imali tegobe sa spavanjem, zar ne? Naime, nesanica je jedan od veoma čestih poremećaja kod ljudi, a prema brojnim istraživanjima gotovo 35 odsto svetske populacije ima godišnje barem jednu insomniju. Osim toga, postoje brojni oblici insomnije.

Pod nesanicom se ne podrazumeva samo nedovoljno sna, već i neodgovarajući kvalitet sna, koji takođe može uzorokvati brojne bolesti, poput dijabetesa, infarkta, kao i mnogih degenerativnih oboljenja.

U poremećaje sna i budnosti pored različitih oblika nesanice odosno insomnije, ubrajaju se i apneja i parasomnija.
Apneja predstavlja prestanak disanja tokom spavanja, od kojeg najčešće obolevaju gojazne osobe, čija težina zatvara gornje disajne puteve i onemogućava pravilno disanje, dok je parasomnija drugi naziv sa mesečarenje, noćne strahove ili konfuzno razbuđivanje, što se najčešće javlja kod dece.

Oblici insomnije

Postoje brojni oblici insomnije, a dva osnovna oblika su akutna i hronična insomnija. Akutna može biti uzrokovana nekim konkretnim razlogom, kao što su razne bolesti, putovanja, stil života odnosno neadekvatan balans između procesa spavanja i aktivnosti, dok hronična najčešće počinje kao akutni problem, a prisutna je i nakon što su inicijalni uzroci prestali, te vrlo često može biti nasledna.

Takođe postoji razlika između hipo i hipersominije. Hiposomnija je naziv za premalo sna, a podrazumeva otežano usnivanje, otežano održavanja spavanja, odnosno česta buđenja i razbuđivanja u toku noći, kratkotrajno spavanje, nakon čega se budite umorni, razdražljivi i bez koncentracije. Hipersomnija, s druge strane, definiše stanje preterane pospanosti tokom dana, a može biti uzrokovana nedovoljnom količinom noćnog sna.

Hormoni koji utiču na stanje budnosti i sna

Da bi organizam normalno funkcionisao, porebno je da su svi hormoni u balansu. Narušena ravnoteža bilo kojih hormona može da se odrazi i na spavanje. Međutim, direktni uticaj na san i budnost imaju melatonin i kortizol.

Kortizol je poznat i kao hormon stresa, a proizvodi ga nadbubrežna žlezda. Pomaže u regulisanju metabolizma i ublažavanju upala, a kada se oslobodi, povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak u pripremi za fizičku aktivnost. Kao deo cirkadijalnog ritma, kortizol se najviše luči u ranim jutarnjim satima, zahvaljujući čemu se budimo odmorni i sveži. Kako dan napreduje, nivoi kortizola se postepeno smanjuju, a nivoi melatonina povećavaju u satima pre spavanja.

Melatonin, ili hormon sna, luči pinealna žlezda, a funkcioniše u skladu sa kortizolom. Kada očni nervi registruju smanjenje prirodne svetlosti, šalju poruku hipotalamusu, koji, potom pokreće oslobađanje melatonina, koji nam pomaže da se opustimo i pripremimo za spavanje. Dakle, kako se nivo melatonina povećava, nivo kortizola se smanjuje i obrnuto.

Lečenje

San je važan jer predstavlja period odmora i oporavka mozga, kao i svih drugih organa u telu. Tokom REM, najdublje faze sna, mozak revitalizuje pamćenje, a metabolizam i telo se oporavljaju.

Ukoliko nesanica nije posledica neke bolesti, postoje brojni prirodni načini kojima možete da je prevaziđete. Promena stila života nalazi se na prvom mestu. Bez obzira na to koliko imate obaveza, važno je da se organizujete tako da svako veče legnete i svako jutro ustanete otprilike u isto vreme. Kako bi organizam normalno funkcionisao, potrebno mu je 8 sati neprekidnog sna.

Evo još nekliko saveta:

– Vodite računa o ishani. Osim, industrijski prerađene hrane, izbacite alkohol i smanjite unos napitaka koji sadrže kofein. Tu osim kafe, spada i čaj sa kofeinom (crni, zeleni), koji ne bi trebalo da pijete pred spavanje.
– Redovno vežbajte.
– Praktikujte jogu, duge šetnje i sve ostale aktivnosti koje vas relaksiraju.
– Izbegavajte stresove ili neprijatnosti pred spavanje.
– Opustite se pred spavanje – čitajte knjigu, slušajte laganu muziku ili se istuširajte toplom vodom.
– Obavezno ugasite ili prigušite svetlo, kako biste podstakli lučenje melatonina.