GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest) – Uzroci, simptomi i lečenje
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) predstavlja jedno od najčešćih hroničnih oboljenja današnjice, koje često ostaje nedijagnostikovano. Ova bolest ne utiče samo digestivni trakt, nego se njen uticaj proteže i na kvalitet sna, disanje i emocionalno zdravlje. U ovom tekstu saznaćete šta je tačno GERB, koji su njegovi najčešći uzroci, simptomi i moguće komplikacije, kao i koje metode lečenja i promene načina života mogu doneti olakšanje i dugoročno poboljšanje stanja.
Šta je GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest)?
GERB je hronično oboljenje koje nastaje kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, iritirajući njegovu sluzokožu. Ovaj fenomen poznat je kao refluks, a kada se javlja učestalo i uzrokuje simptome koji remete svakodnevni život, postaje bolest. Glavni problem kod GERB-a leži u slabosti donjeg ezofagealnog sfinktera tj. mišića koji bi trebalo da spreči povratak kiseline. Neadekvatno zatvaranje ovog mišića dovodi do konstantnog nadražaja i mogućih oštećenja jednjaka.
Koje vrste GERB-a postoje?
Gastroezofagealna refluksna bolest se ne ispoljava kod svih pacijenata na isti način. Postoje različiti klinički oblici ove bolesti, u zavisnosti od prisustva ili odsustva oštećenja na sluzokoži jednjaka, kao i potencijalnog rizika za ozbiljnije komplikacije. Poznavanje vrsta GERB-a ključno je za pravilnu dijagnozu i izbor optimalnog pristupa lečenju.
Neerozivna refluksna bolest (NERB)
Ova forma bolesti prisutna je kod većine pacijenata i karakteriše je odsustvo vidljivih oštećenja na sluzokoži jednjaka prilikom endoskopije. Iako bez erozija, simptomi mogu biti izraženi, pa pacijenti često osećaju gorušicu i nelagodnost.
Erozivna refluksna bolest
Kod ove varijante dolazi do upale i erozija na sluzokoži jednjaka, što se vidi tokom endoskopskog pregleda. Rizik od komplikacija, poput krvarenja i striktura (suženja), značajno je veći nego kod NERB-a.
Barrettov jednjak
Ova predkancerogena promena predstavlja hronični odgovor jednjaka na kiseline koje se kontinuirano vraćaju. Epitel jednjaka menja svoju strukturu, što povećava rizik od adenokarcinoma, te su obavezni redovno praćenje i stručna dijagnostika
Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak GERB-a?
Nastanak GERB-a rezultat je složene interakcije više fizioloških, anatomskih i životnih faktora. Razumevanje uzroka bolesti omogućava prevenciju i efikasnije lečenje. Iako se simptomi mogu pojaviti kod bilo koga, određeni faktori značajno povećavaju verovatnoću njihovog razvoja.
Među glavne uzročnike GERB-a spadaju:
– Slabost donjeg ezofagealnog sfinktera
– Hijatalna hernija (pomak želuca kroz otvor dijafragme)
– Prekomerna telesna težina i gojaznost
– Pušenje i konzumacija alkohola
– Konzumacija određene hrane: masne hrane, čokolade, kofeina, začina, gaziranih pića
– Trudnoća
– Dugotrajno korišćenje određenih lekova (npr. NSAID, sedativa)
– Stres i anksioznost, koji mogu pogoršati percepciju simptoma
Koji su simptomi refluksne bolesti?
Gorušica i žarenje u grudima
Ovo su najprepoznatljivije simptomi GERB-a. Osećaj peckanja iza grudne kosti, koji se često javlja nakon jela ili u ležećem položaju. Intenzitet varira, ali može biti dovoljno izražen da ometa san i dnevne aktivnosti.
Regurgitacija: vraćanje hrane ili kiseline u jednjak
Pacijenti opisuju vraćanje gorko-kiselog sadržaja u usnu duplju, naročito prilikom saginjanja ili nakon obroka. Ovaj simptom može izazvati mučninu i neprijatan zadah.
Problemi sa gutanjem
Poznato kao disfagija, osećaj da hrana zapinje ili teško prolazi niz jednjak. Može ukazivati na ozbiljnije oštećenje sluzokože ili komplikacije.
Dispepsija
Nadutost, osećaj sitosti posle malih količina hrane, podrigivanje i nelagodnost u gornjem delu stomaka često se javljaju paralelno sa refluksom.
Hronični kašalj, promuklost, bol u grlu
Kiselina koja dolazi do grla može izazvati iritaciju glasnih žica, upalu i promene u glasu. Noćni kašalj i potreba za stalnim pročišćavanjem grla su česti.
Noćni simptomi i poremećaji sna
Simptomi se pogoršavaju u ležećem položaju, zbog čega se pacijenti susreću sa učestalim buđenjem, nemirnim snom i umorom tokom dana.
Respiratorni simptomi
Udisanje mikroskopskih kapljica želudačne kiseline može izazvati astmu, bronhitis ili druge hronične respiratorne tegobe.
Kako se dijagnostikuje GERB?
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, odgovora na terapiju i dodatnih testova:
1. Endoskopija jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva
2. pH metrija – merenje kiselosti u jednjaku tokom 24h
3. Manometrija – procena pritiska i funkcije jednjaka
4. Test na prisustvo Helicobacter pylori, kada se sumnja na gastritis ili čir
Kako se leči Gastroezofagealna refluksna bolest?
Gubitak viška kilograma
Spavanje uz podignuto uzglavlje
Izbegavanje hrane 2–3 sata pre spavanja
Prestanak pušenja i smanjenje alkohola
Nošenje odeće koja ne pritiska stomak
Medikamentno lečenje
Inhibitori protonske pumpe (IPP): omeprazol, pantoprazol
H2 blokatori: ranitidin, famotidin
Antacidi: brzo ublažavaju simptome
Prokinetici: poboljšavaju pražnjenje želuca
Endoskopsko lečenje
Minimalno invazivne procedure koje poboljšavaju funkciju sfinktera, npr. radiofrekventna ablacija.
Hirurško lečenje
Najčešća je fundoplikacija po Nissenu, i to kod pacijenata koji ne reaguju na lekove ili imaju komplikacije.
Prirodni pristupi i biljni preparati
Aloe vera sok, ekstrakt sladića (DGL), kamilica i đumbir mogu imati blagotvoran efekat kod blažih oblika bolesti.
Koje su moguće komplikacije u slučaju nelečenog GERB-a?
Hronična izloženost želudačnoj kiselini dovodi do trajnih promena na sluzokoži jednjaka, što otvara vrata brojnim komplikacijama koje mogu narušiti funkcionalnost digestivnog i respiratornog sistema, ali i značajno uticati na psihosocijalni aspekt života.
Erozije i ulkusi jednjaka
Stalno prisustvo kiseline u jednjaku može uzrokovati erozije i ulceracije – oštećenja sluzokože koja izazivaju bol, otežano gutanje i mogu krvariti. Ovakva stanja zahtevaju stručni medicinski nadzor i adekvatnu terapiju, često sa povećanim dozama inhibitora protonske pumpe.
Strikture – suženja i otežano gutanje
Kao posledica oštećenja tkiva, može doći do fibrotičnih striktura, odnosno suženja jednjaka. Pacijenti u ovom stadijumu često imaju utisak da im se hrana „zaglavi“ u grlu, što može dovesti do smanjenog unosa hrane, gubitka težine i nutritivnih deficita.
Barrettov jednjak
Jedna od najozbiljnijih posledica nelečenog GERB-a jeste Barrettov jednjak – stanje u kojem dolazi do promene ćelija sluzokože jednjaka u tzv. metaplastične ćelije koje liče na one u crevima. Barrettov jednjak se smatra predkancerogenim stanjem i zahteva redovno endoskopsko praćenje zbog rizika od malignih transformacija.
Adenokarcinom jednjaka
Hronični, nelečeni GERB značajno povećava rizik od razvoja adenokarcinoma jednjaka, jedne od najagresivnijih vrsta karcinoma. Iako nije čest, ovaj oblik raka ima visoku stopu smrtnosti zbog kasnog otkrivanja i brzog napredovanja bolesti.
Hronične respiratorne infekcije
Kiselina koja dospeva u gornje disajne puteve može izazvati hronični kašalj, promuklost, laringitis, pa čak i astmu ili aspiracionu pneumoniju. Noćni refluks posebno je opasan jer se sadržaj želuca lako vraća u disajne puteve dok osoba leži.
Socijalna izolacija i pad kvaliteta života
Stalni bol, neprijatni simptomi nakon obroka, nesanica i ograničenja u ishrani često vode ka socijalnoj izolaciji, anksioznosti i depresiji. Mnogi pacijenti izbegavaju društvene aktivnosti, putovanja i obroke van kuće iz straha od pojave simptoma. Ovakvo povlačenje iz svakodnevnog života može značajno narušiti emocionalnu ravnotežu, smanjiti samopouzdanje i doprineti razvoju hroničnog stresa, što dodatno pogoršava kliničku sliku GERB-a.
Ishrana kod GERB-a – Šta jesti, a šta izbegavati?
Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju simptomima GERB-a i prevenciji pogoršanja bolesti. Odabir hrane koja ne iritira sluzokožu jednjaka, kao i način na koji se konzumira, može značajno ublažiti neprijatnosti i poboljšati kvalitet života.
Namirnice koje pogoršavaju simptome
Postoje namirnice koje izazivaju relaksaciju donjeg ezofagealnog sfinktera, povećavaju kiselost želuca ili nadražuju već upaljen jednjak.
Njihovo redovno konzumiranje može pogoršati simptome GERB-a.
Masna i pržena hrana – Usled dužeg zadržavanja u želucu, masna hrana može izazvati pritisak na sfinkter.
Začinjena jela – Ljuta paprika, biber i kari dodatno iritiraju već osetljivu sluzokožu.
Citrusi i citrusni sokovi – Limun, narandža i grejp povećavaju kiselost i izazivaju gorušicu.
Paradajz i proizvodi od paradajza – Zbog visoke koncentracije kiseline, često su okidač simptoma.
Čokolada – Sadrži teobromin koji opušta donji sfinkter jednjaka.
Kafa i gazirani napici – Dovode do relaksacije sfinktera i nadutosti.
Alkohol – Direktno oštećuje sluzokožu i povećava kiselost želuca.
Mentol i nana – Iako osvežavajući, deluju relaksirajuće na sfinkter.
Preporučeni obroci
Blaga i uravnotežena ishrana bazirana na lako svarljivim i manje kiselim namirnicama može pomoći u ublažavanju simptoma i zaštiti jednjaka.
Ovsena kaša sa bananom – Blaga kombinacija koja ne izaziva kiselinu.
Kuvano i nezačinjeno povrće kao što su tikvice, brokoli, šargarepa, blitva.
Integralni pirinač i kinoa – Podržavaju digestivni trakt i ne iritiraju sluzokožu.
Piletina ili ćuretina – Kuvana ili pečena bez dodatih masti ili ulja.
Riba sa roštilja – Oslić, pastrmka ili losos bez dodatnih začina.
Krompir kuvan u vodi ili na pari – Bez maslaca ili mleka.
Nezaslađeno bademovo ili pirinčano mleko – Alternativa kravljem mleku koja ne podstiče refluks.
Idealni obroci su oni koji su manje količine, blagi po ukusu, bez masti i začina, i raspoređeni ravnomerno tokom dana.
Saveti za pravilnu ishranu
1. Jedite češće, ali manje obroke – Veliki obroci povećavaju pritisak na stomak i izazivaju refluks.
2. Ne ležite nakon jela – Sačekajte minimum dva do tri sata pre nego što legnete.
3. Uspostavite redovan raspored obroka – Preskakanje obroka može izazvati prejedanje i pogoršati simptome.
4. Izbegavajte kasne večere – Poslednji obrok neka bude najmanje tri sata pre spavanja.
5. Jedite polako i temeljno žvaćite – Brzo gutanje povećava unos vazduha i opterećuje digestivni trakt.
6. Nosite odeću koja ne steže stomak – Pritisak na abdomen može pojačati simptome.
Da li se može prevenirati nastanak GERB-a i kako?
Prevencija GERB-a podrazumeva usvajanje zdravih životnih navika i izbegavanje faktora rizika koji doprinose razvoju refluksne bolesti. Promene u svakodnevnim rutinama mogu imati snažan preventivni efekat, posebno kod osoba sa blagim simptomima ili genetskom predispozicijom.
Ključne preventivne mere:
1. Održavanje zdrave telesne težine – Višak kilograma povećava intraabdominalni pritisak i pogoršava refluks.
2. Izbegavanje pušenja – Nikotin relaksira donji ezofagealni sfinkter i povećava lučenje kiseline.
3. Umerenost u konzumaciji alkohola i kofeina – Obe supstance narušavaju funkciju sfinktera i iritiraju sluzokožu.
4. Kontrola stresa – Hronični stres može pogoršati simptome putem povećanog lučenja želučane kiseline i napetosti u trbušnoj regiji.
5. Redovna fizička aktivnost – Poboljšava probavu, ali treba izbegavati vežbe koje vrše pritisak na stomak nakon jela.
6. Kvalitetan san u pravilnom položaju – Spavanje sa uzdignutim uzglavljem može sprečiti vraćanje kiseline.
Rano prepoznavanje simptoma i promena navika, pre nego što dođe do komplikacija, čini osnovu uspešne prevencije.
Ko sam ja?
Ja sam sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor šest knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – “5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.
Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena sam zdravom načinu života. Moj potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te sam u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdam “Kushi Institut”, a u Beogradu nutricionizam.
