Prebiotici i probiotici

Na blogu sam najmanje pisala o varenju i problemima sa digestivnim traktom. Međutim, ova tema je izuzetno važna i potrudiću se da u budućnosti stavim akcenat na navike, namirnice, načine detoksikacije i druge značajne informacije kako biste rešili tegobe, ukoliko ih imate, i unapredili probavu. Dakle, u ovom blogu glavna tema su prebiotici i probiotici.

Često nailazim na ljude koji smatraju da hranom ne mogu da reše probleme sa varenjem, kandidom, parazitima, nadutošću, bolovima u stomaku, mučninu, povraćanje i drugo, već pribegavaju receptima oficijelne medicine, prepuštajući se lečenju posledica, a ne korena uzroka problema. Moj dobronameran savet je da najpre korigujete ishranu i uz pomoć prirodnih i zdravih namirnica, napitaka i suplemenata podržite svoj digestivni trakt. U prilog tome, prebiotici i probiotici su tema ovog bloga, i nadam se da će vam ove informacije značiti.

Šta su prebiotici?

Prebiotici predstavljaju nesvarljiva biljna vlakna, koja su zadužena da pruže pomoć postojećim dobrim rastućim bakterijama u debelom crevu. Ono što im je zajedničko sa probioticima jeste proces fermentacije, u toku kog zapravo i nastaju.
Prebiotici prolaze kroz naš digestivni trakt nesvareni od strane želudačne kiseline i enzima, i u toku tog procesa doprinose rastu dobrih bakterija odgovornih za zdravlje organa za varenje. Prirodne i zdrave namirnice koje čine prebiotike su sirovi beli i crni luk, sirovi praziluk, sirove ili ukiseljene špargle. Spadaju i banane, lišće maslačka, koren cikorije, artičoke, žitarice i drugo.
Zdravlje creva je vezano za mnoge druge telesne funkcije osim varenja, tako da svakodnevni unos prebiotika (kroz hranu) i probiotika(kroz hranu i suplemente) zajedno utiču u borbi protiv inflamacije i smanjenje rizika od brojnih oboljenja.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi organizmi, tačnije dobre bakterije, koje prirodno nastanjuju sve sluznicu u našem organizmu, poput digestivnog i urogenitalnog trakta. Reč probiotik na grčkom jeziku znači “za život“. Probiotske bakterije se uglavnom odnose na sojeve dobrih bakterija kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium. Fermentisani prehrambeni proizvodi ih sadrže, te ih možete unositi kroz ishranu svakodnevno, i to kroz konzumiranje kiselog kupusa i drugih vrsta turšija, kimchi, tempeh, miso, kombuča, jogurt, kefir, neke vrste sireva. Pored toga, probiotici se mogu kupiti kao dodatak ishrani (suplement), u prahu, kapsulama ili u tečnoj formi. Važno je da probiotike čuvamo u frižideru kako bi dobre bakterije koje se nalaze u njima bile žive i spremne za dalju reprodukciju.

Redovan unos prebiotika kroz ishranu povezan je sa:

1. Smanjenjem rizika da obolimo od kardiovaskularnih bolesti
2. Jačanjem crevne flore
3. Stabilizacijom nivoa holesterola
4. Poboljšanim varenjem
5. Boljim hormonskim statusom
6. Jačim imunitetom
7. Smanjujem alergijskih reakcija na koži

Ukoliko se odlučite da pored prebiotika uvedete i probiotske suplemente u ishranu, važno je da uzmete u obzir potencijalnu intoleranciju na mlečne proizvode. U tom slučaju, kupujte isključivo probiotike bez laktoze. Svakako savetujem da veću pažnju obratite na izbalansiranu ishranu, jer pomoću hrane možete uneti sve ono što je potrebno vašem telu.