Reumatoidni artritis – Uzroci, simptomi i koje namirnice pomažu?

Držanje upale pod kontrolom ključna je komponenta života sa reumatoidnim artritisom. Ovo hronično autoimuno stanje nastaje kada imuni sistem greškom napada sopstvene zglobove, izazivajući bol, otok i ukočenost. Pored adekvatne terapije koju propisuje lekar, način ishrane i stil života mogu imati značajnu ulogu u ublažavanju simptoma. U nastavku teksta saznaćete šta je reumatoidni artritis, koje delove tela najčešće zahvata, koja slična stanja postoje i koje namirnice mogu doprineti smanjenju upalnih procesa.

Šta je reumatoidni artritis?

Reumatoidni artritis je hronična autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada sinovijalnu membranu zglobova. Posledica toga je upala koja, ukoliko se ne kontroliše, može dovesti do oštećenja hrskavice i kosti. Za razliku od degenerativnih bolesti zglobova, reumatoidni artritis ima sistemski karakter, što znači da može zahvatiti i druge organe u telu.

Bolest se najčešće javlja između 30. i 60. godine života, ali može nastati i ranije. Žene su pogođene češće nego muškarci, a genetska predispozicija, hormonski faktori i određeni okidači iz spoljašnje sredine mogu povećati rizik za razvoj bolesti.

Delovi tela najčešće zahvaćeni RA

Reumatoidni artritis najčešće zahvata male zglobove šaka i stopala, posebno prste. Tipično je da su promene simetrične, odnosno da su isti zglobovi zahvaćeni na obe strane tela. Kako bolest napreduje, mogu biti pogođeni i zglobovi kolena, ramena, laktova i kukova.

Karakterističan simptom je jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta, a kod nekih osoba i više sati. Otok, toplina i bol u zglobovima često ograničavaju svakodnevne aktivnosti i utiču na kvalitet života.

Najčešće vanzglobne manifestacije RA

Reumatoidni artritis ne pogađa samo zglobove. Kod određenog broja osoba mogu se javiti i vanzglobne manifestacije, kao što su hronični umor, blago povišena temperatura i gubitak telesne mase. Upala može zahvatiti i kožu, pluća, srce ili oči.

Reumatoidni čvorići, koji se javljaju ispod kože u predelu laktova ili šaka, predstavljaju još jednu karakterističnu pojavu. Zbog sistemske prirode stanja, važno je redovno praćenje zdravstvenog stanja i saradnja sa reumatologom.

Koja slična stanja reumatoidnom artritisu postoje?

Postoji više bolesti koje mogu imati slične simptome kao reumatoidni artritis, ali se razlikuju po uzroku, toku i načinu lečenja. Razlikovanje ovih stanja je važno za pravilnu dijagnozu i terapijski pristup.

Osteoartritis

Osteoartritis je degenerativna bolest zglobova koja nastaje usled habanja hrskavice tokom vremena. Za razliku od reumatoidnog artritisa, osteoartritis nije autoimuno oboljenje i obično zahvata zglobove koji su pod najvećim opterećenjem, poput kolena i kukova.

Bol kod osteoartritisa se najčešće pojačava tokom dana i pri opterećenju, dok je jutarnja ukočenost kraća nego kod reumatoidnog artritisa. Upala je manje izražena, a sistemske manifestacije uglavnom izostaju.

Artritis

Upalne bolesti zglobova su širi termin koji označava upalu zglobova različitog porekla, uključujući infekcije, metaboličke poremećaje ili autoimune procese. Reumatoidni artritis je samo jedan oblik ovih oboljenja.

Zbog toga je važno ne poistovećivati pojam artritis sa reumatoidnim artritisom, jer svaki oblik ima svoje specifičnosti, dijagnostičke kriterijume i terapijske smernice.

Psorijatični artritis

Psorijatični artritis je autoimuna bolest koja se javlja kod osoba sa psorijazom. Pored upale zglobova, karakteristične su i promene na koži u vidu crvenih, perutavih plakova.

Za razliku od reumatoidnog artritisa, zahvaćenost zglobova može biti asimetrična, a često su pogođeni i zglobovi kičme. Pravovremena dijagnoza je ključna kako bi se sprečilo trajno oštećenje zglobova.

Ankilozantni spondilitis

Ankilozantni spondilitis je hronična upalna bolest koja prvenstveno zahvata kičmu i sakroilijačne zglobove. Najčešće počinje bolom u donjem delu leđa i jutarnjom ukočenošću koja se poboljšava kretanjem.

Za razliku od reumatoidnog artritisa, ovaj oblik upalne bolesti zglobova češće pogađa mlađe muškarce i ima specifičan genetski marker. Dugotrajna upala može dovesti do smanjenja pokretljivosti kičme.

Koji su najčešći uzroci za nastanak reumatoidnog artritisa (RA)?

Iako tačan uzrok reumatoidnog artritisa nije u potpunosti razjašnjen, smatra se da bolest nastaje kao posledica složene interakcije više faktora. Naučna istraživanja ukazuju na to da kombinacija genetske predispozicije, spoljašnjih okidača i promena u imunološkom odgovoru može dovesti do razvoja hronične upale zglobova. U nastavku su objašnjeni najvažniji faktori koji se dovode u vezu sa nastankom RA.

Genetski faktori

Nasledni faktori imaju značajnu ulogu u razvoju reumatoidnog artritisa. Osobe koje imaju bliske članove porodice sa ovom bolešću imaju veći rizik da i same obole. Posebno se ističe gen HLA-DRB1, koji je povezan sa regulacijom imunološkog odgovora.

Prisustvo određenih varijacija ovog gena može doprineti tome da imuni sistem pogrešno prepozna sopstvena tkiva kao pretnju. Ipak, važno je naglasiti da genetika sama po sebi nije dovoljna da izazove bolest, već predstavlja podlogu na koju se nadovezuju drugi faktori.

Infekcije (bakterije i virusi)

Pojedine virusne i bakterijske infekcije dovode se u vezu sa pokretanjem autoimunog procesa. Među njima se često pominje Epstein Barr virus, ali i druge respiratorne ili crevne infekcije.

Smatra se da infekcija može aktivirati imuni sistem na način koji kod genetski predisponiranih osoba pokreće dugotrajnu upalnu reakciju. Ovaj proces ne mora nastati odmah nakon infekcije, već se može razvijati postepeno tokom vremena.

Hormonski faktori

Reumatoidni artritis se znatno češće javlja kod žena, što ukazuje na moguću ulogu hormona u razvoju bolesti. Estrogen i progesteron utiču na funkcionisanje imunog sistema, a promene njihovog nivoa mogu doprineti nastanku autoimunih reakcija.

Bolest se često javlja ili pogoršava u periodima hormonskih promena, kao što su postporođajni period ili menopauza. Ipak, hormoni nisu direktan uzrok, već jedan od faktora koji mogu doprineti razvoju RA kod predisponiranih osoba.

Loše životne navike i stres

Od svih spoljašnjih faktora, pušenje je jedan od najznačajnijih i najbolje dokumentovanih faktora rizika za razvoj reumatoidnog artritisa. Pušenje utiče na promene u imunološkom sistemu i povećava verovatnoću pojave autoimunih reakcija, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom.

Hronični stres takođe može imati važnu ulogu. Dugotrajna izloženost stresu utiče na hormonsku ravnotežu i može pojačati upalne procese u organizmu. Uz to, nezdrava ishrana, nedostatak sna i sedentarni način života dodatno opterećuju organizam i mogu doprineti razvoju ili pogoršanju bolesti.

Koji su glavni simptomi reumatoidnog artritisa?

Reumatoidni artritis ne zahvata samo zglobove, već može uticati i na opšte stanje organizma. Simptomi se razvijaju postepeno i mogu varirati od blagih do veoma izraženih, u zavisnosti od faze bolesti i individualne reakcije organizma. Najčešće se javljaju hronični umor, bol i ukočenost zglobova, oticanje, kao i promene u njihovoj strukturi. Budući da je reumatoidni artritis sistemska autoimuna bolest, upala može izazvati i šire posledice poput slabosti, malaksalosti i gubitka telesne težine.

Umor i slabost

Hronični umor jedan je od najčešćih i najranijih simptoma reumatoidnog artritisa. Osobe sa RA često osećaju iscrpljenost čak i nakon odmora, što može značajno uticati na kvalitet svakodnevnog života. Ovaj umor je posledica stalne upale u organizmu, koja zahteva dodatnu energiju i opterećuje imuni sistem.

Bolovi i oticanje zglobova

Bol i oticanje zglobova predstavljaju centralne simptome bolesti. Najčešće su zahvaćeni sitni zglobovi šaka i stopala, ali i kolena, zglobovi ručnih zglobova i laktovi. Oticanje nastaje usled upalnog procesa i nakupljanja tečnosti u zglobnoj kapsuli, što dovodi do osećaja topline, ukočenosti i smanjene pokretljivosti, naročito u jutarnjim satima.

Deformacije i devijacije zglobova

Ukoliko se reumatoidni artritis ne leči adekvatno, hronična upala može dovesti do oštećenja hrskavice i kosti. Vremenom dolazi do promena u obliku i položaju zglobova, što može rezultirati trajnim deformitetima. Ove promene utiču na funkcionalnost zglobova i mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Gubitak težine

Kod pojedinih osoba sa reumatoidnim artritisom javlja se neobjašnjiv gubitak telesne težine. Ovaj simptom je povezan sa sistemskim delovanjem upale, smanjenim apetitom i povećanom potrošnjom energije usled stalne aktivacije imunog sistema. Gubitak težine često prati opšti osećaj slabosti i malaksalosti

Koja stanja dodatno izaziva RA?

Reumatoidni artritis nije ograničen samo na zglobove. Kao sistemska autoimuna bolest, on može uticati na različite organe i sisteme u telu. Hronična upala koja je prisutna kod RA povećava rizik od razvoja brojnih komplikacija, naročito onih koje zahvataju kosti, srce, pluća i imuni sistem. Dugotrajna aktivnost bolesti, ali i pojedini lekovi koji se koriste u terapiji, dodatno mogu doprineti pojavi ovih stanja.

Osteoporoza

Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju povećan rizik od osteoporoze, stanja koje karakteriše smanjenje gustine kostiju i povećana sklonost ka prelomima. Upalni procesi ubrzavaju gubitak koštane mase, a dugotrajna upotreba kortikosteroida, koji se često koriste u terapiji RA, dodatno doprinosi slabljenju kostiju. Zbog toga je važno redovno pratiti mineralnu gustinu kostiju i obratiti pažnju na unos kalcijuma i vitamina D.

Srčani i moždani udar

Hronična inflamacija kod RA može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar. Upalni procesi utiču na krvne sudove i mogu doprineti razvoju ateroskleroze, odnosno nakupljanju plaka u arterijama. Zbog toga je kod osoba sa RA posebno važno kontrolisati krvni pritisak, nivo holesterola i održavati zdrav način života.

Uvećanje slezine

Reumatoidni artritis može dovesti do uvećanja slezine, poznatog kao splenomegalija. Ovo stanje se najčešće povezuje sa Felty sindromom, retkom ali ozbiljnom komplikacijom RA, koju karakterišu nizak broj belih krvnih zrnaca i povećan rizik od infekcija. Pravovremena dijagnostika i praćenje laboratorijskih parametara od ključnog su značaja.

Reumatoidni čvorovi

Reumatoidni čvorovi su čvrste, bezbolne kvržice koje se formiraju ispod kože, najčešće na mestima izloženim pritisku, poput laktova, prstiju ili podlaktica. Oni se češće javljaju kod osoba sa težim oblikom bolesti i mogu biti znak intenzivnije upalne aktivnosti.

Karpalni tunel

Upala zglobova i okolnog tkiva može izvršiti pritisak na nerve, naročito u predelu ručnog zgloba, što dovodi do sindroma karpalnog tunela. Simptomi uključuju bol, trnjenje, utrnulost i slabost u šakama i prstima. Ovo stanje može značajno otežati svakodnevne aktivnosti i zahteva adekvatno lečenje.

Bolesti pluća

Reumatoidni artritis može zahvatiti i pluća, izazivajući različite komplikacije poput intersticijalne fibroze pluća, upale plućnog tkiva ili pleuritisa, odnosno upale pleure. Ove promene mogu dovesti do otežanog disanja, suvog kašlja i smanjene tolerancije na fizički napor.

Limfomi

Osobe sa RA imaju povećan rizik od razvoja limfoma, vrste malignog oboljenja limfnog sistema. Smatra se da hronična upala i dugotrajna aktivacija imunog sistema mogu doprineti poremećajima u rastu i razmnožavanju limfnih ćelija. Iako je ovaj rizik relativno nizak, redovni lekarski pregledi i praćenje zdravstvenog stanja su od velikog značaja.

Kako da prevenirate pojavu RA?

Iako ne postoji siguran način da se reumatoidni artritis u potpunosti spreči, određene životne navike mogu značajno smanjiti rizik od njegovog razvoja ili ublažiti tok bolesti kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju. Prevencija RA podrazumeva sveobuhvatan pristup koji uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, regulaciju telesne mase, prestanak pušenja i brigu o imunitetu. Posebnu pažnju treba obratiti i na unos vitamina D, omega 3 masnih kiselina, kao i na održavanje dobre oralne higijene, jer su svi ovi faktori povezani sa inflamatornim procesima u organizmu.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost pomaže u očuvanju pokretljivosti zglobova i smanjenju ukočenosti. Umerene aktivnosti poput hodanja, plivanja, vožnje bicikla ili laganog treninga snage doprinose jačanju mišića koji stabilizuju zglobove. Fizička aktivnost takođe pomaže u smanjenju sistemske upale i pozitivno utiče na celokupno zdravlje.

Zdrava i pravilna ishrana

Ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama može doprineti smanjenju hronične upale u organizmu. Fokus bi trebalo da bude na povrću, voću, integralnim žitaricama bez glutena, mahunarkama, orašastim plodovima i zdravim mastima. Ovakav način ishrane pomaže u održavanju ravnoteže imunog sistema i smanjenju rizika od autoimunih poremećaja.

Unos omega 3 masnih kiselina

Omega 3 masne kiseline imaju snažno protivupalno delovanje. Nalaze se u masnoj ribi poput lososa, sardine i skuše, ali i u lanenom semenu, chia semenkama i orasima. Redovan unos omega 3 masnih kiselina može doprineti smanjenju upalnih procesa i ublažavanju simptoma kod osoba koje već imaju RA.

Unos vitamina D3

Vitamin D igra važnu ulogu u regulaciji imunološkog odgovora i očuvanju zdravlja kostiju. Nizak nivo vitamina D povezuje se sa većim rizikom od razvoja autoimunih bolesti, uključujući reumatoidni artritis. Redovno praćenje nivoa vitamina D i adekvatna suplementacija, ukoliko je potrebna, mogu biti deo preventivne strategije.

Zubna higijena

Istraživanja ukazuju na povezanost između hroničnih bolesti desni i reumatoidnog artritisa. Bakterije iz usne duplje mogu doprineti pokretanju inflamatornih procesa u organizmu. Redovna oralna higijena, stomatološki pregledi i pravovremeno lečenje bolesti desni mogu smanjiti rizik od razvoja RA.

Prestanak pušenja

Pušenje je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj reumatoidnog artritisa. Ono negativno utiče na imuni sistem i povećava sklonost ka autoimunim reakcijama. Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik od nastanka bolesti i doprinosi boljoj kontroli upalnih procesa u organizmu.

Održavanje optimalne telesne mase

Višak telesne mase dodatno opterećuje zglobove i može pojačati upalne procese u organizmu. Masno tkivo proizvodi proinflamatorne supstance koje mogu pogoršati stanje imunog sistema. Održavanje zdrave telesne težine doprinosi smanjenju upale, boljoj pokretljivosti i manjem opterećenju zglobova.

Kako ishrana može da utiče na reumatoidni artritis?

Ishrana ima značajan uticaj na intenzitet upalnih procesa u organizmu, a samim tim i na tok reumatoidnog artritisa. Iako ne može zameniti medicinsku terapiju, pravilno odabrane namirnice mogu pomoći u smanjenju inflamacije, ublažavanju bolova u zglobovima i poboljšanju opšteg stanja organizma. Sa druge strane, određene vrste hrane mogu dodatno podstaći upalu i pogoršati simptome. Zbog toga je važno obratiti pažnju na način ishrane i kvalitet namirnica koje svakodnevno konzumirate.
Jedna randomizovana kontrolisana studija poznata kao ADIRA trial pokazala je da antiinflamatorna ishrana može smanjiti aktivnost bolesti kod osoba sa reumatoidnim artritisom, ukazujući na koristi od usvajanja takvog jelovnika kao dodatne strategije upravljanja simptomima.

Tipovi ishrane koji mogu pomoći

Određeni obrasci ishrane pokazali su se korisnim kod osoba sa reumatoidnim artritisom, prvenstveno zbog svog antiinflamatornog potencijala.

Paleo ishrana
Paleo ishrana se zasniva na unosu neprerađenih namirnica poput povrća, voća, mesa, ribe, orašastih plodova i semenki, uz izbegavanje rafinisanih žitarica, šećera i industrijski obrađene hrane. Ovakav način ishrane može doprineti smanjenju sistemske upale, posebno kod osoba koje su osetljive na gluten ili prerađene ugljene hidrate. Fokus na prirodnim i nutritivno bogatim namirnicama može pozitivno uticati na kontrolu simptoma.

Mediteranska ishrana
Mediteranska ishrana se smatra jednim od najzdravijih obrazaca ishrane. Bazira se na unosu maslinovog ulja, ribe bogate omega 3 masnim kiselinama, povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Ovakav način ishrane bogat je antioksidansima i zdravim mastima, koje pomažu u smanjenju inflamacije i očuvanju zdravlja srca, što je posebno važno kod osoba sa RA.

Na šta obratiti pažnju prilikom pripreme hrane

Način pripreme hrane podjednako je važan kao i izbor namirnica. Čak i zdrava hrana može izgubiti svoje benefite ukoliko se priprema na neadekvatan način.

Birajte hranu koja je što manje prerađena

Industrijski obrađena hrana često sadrži skrivene šećere, zasićene masti i aditive koji podstiču upalne procese. Prednost dajte svežim, sezonskim i prirodnim namirnicama koje zadržavaju svoju nutritivnu vrednost.

Birajte hranu sa što manje aditiva

Aditivi, konzervansi i veštačke boje mogu dodatno opteretiti organizam i negativno uticati na imuni sistem. Čitanje deklaracija i biranje proizvoda sa kratkom listom sastojaka može biti jednostavan, ali važan korak.

Izaberite zdrave masti

Umesto zasićenih i trans masti, fokusirajte se na zdrave izvore masti poput maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i masne ribe. Zdrave masti imaju protivupalna svojstva i mogu doprineti boljoj kontroli simptoma.

Pronađite zamenu za slatkiše

Rafinisani šećeri podstiču upalu i mogu pogoršati simptome RA. Umesto industrijskih slatkiša, birajte voće, tamnu čokoladu sa visokim procentom kakaa ili domaće poslastice zaslađene prirodnim zaslađivačima u umerenim količinama.

Redovno se hidrirajte

Dovoljan unos tečnosti pomaže u održavanju elastičnosti tkiva i pravilnom funkcionisanju zglobova. Voda i nezaslađeni biljni čajevi najbolji su izbor, dok bi gazirana pića i zaslađene napitke trebalo izbegavati.

Koju hranu treba konzumirati kod reumatoidnog artritisa (RA)?

Kada govorimo o ishrani kod reumatoidnog artritisa, fokus je na namirnicama koje imaju antiinflamatorno dejstvo i koje mogu pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja izazvanih hroničnom upalom. Hrana ne može izlečiti RA, ali može značajno doprineti ublažavanju simptoma, smanjenju bola i očuvanju opšteg zdravlja organizma.

U nastavku su grupe namirnica koje se posebno izdvajaju po svom blagotvornom dejstvu.

Antioksidansi (borci protiv oštećenja ćelija)

Antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala, koji doprinose oštećenju ćelija i pogoršanju upalnih procesa. Kod osoba sa RA, unos hrane bogate antioksidansima može doprineti smanjenju oksidativnog stresa.

Namirnice bogate antioksidansima uključuju:

• Tamnu čokoladu (sa visokim procentom kakaa)
• Pekan orahe
• Jagode
• Borovnice
• Maline
• Artičoku
• Kelj
• Pasulj
• Cveklu
• Spanać
  

Bobičasto voće, lisnato povrće i mahunarke posebno su značajni jer sadrže vitamine C i E, polifenole i druge zaštitne biljne komponente koje podržavaju imuni sistem i ublažavaju inflamaciju.

Vlakna

Vlakna imaju važnu ulogu u regulaciji varenja, održavanju zdrave telesne mase i smanjenju sistemske upale. Takođe doprinose zdravlju crevne mikrobiote, što je posebno važno jer je ravnoteža creva povezana sa imunološkim odgovorom.

Namirnice bogate vlaknima su:

• Kruške
• Avokado
• Ovas
• Jabuke
• Banane
• Šargarepa
• Prokelj
• Sočivo
• Crveni pasulj
• Leblebija
• Slatki krompir (batat)
  

Mahunarke i integralne žitarice pružaju stabilan izvor energije i pomažu u održavanju zdravog metabolizma, što je važno kod osoba sa smanjenom fizičkom aktivnošću usled bola u zglobovima.

Flavonoidi

Flavonoidi su biljna jedinjenja sa snažnim antiinflamatornim i antioksidativnim dejstvom. Redovan unos namirnica bogatih flavonoidima može doprineti smanjenju intenziteta upalnih procesa u organizmu.

Namirnice koje ih sadrže uključuju:

• Bobičasto voće
• Zeleni čaj
• Grožđe
• Brokoli
• Soju
• Crni luk
• Breskve
• Limun
• Limetu
• Grejpfrut
  

Zeleni čaj i citrusi posebno se izdvajaju zbog visokog sadržaja polifenola, koji imaju zaštitnu ulogu u organizmu.

Začini

Određeni začini imaju prirodna antiinflamatorna svojstva i mogu biti jednostavan, ali moćan dodatak svakodnevnoj ishrani.

Najznačajniji su:

• Karanfilić
• Korijander
• Beli luk
• Đumbir
• Biber
• Kurkuma
  

Kurkuma i đumbir posebno su poznati po svom protivupalnom dejstvu. Aktivna komponenta kurkume, kurkumin, često se povezuje sa smanjenjem bola i ukočenosti zglobova, dok beli luk i crni biber dodatno podržavaju imuni sistem.

Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevni jelovnik, možete pomoći organizmu da se efikasnije nosi sa hroničnom upalom i doprineti boljem kvalitetu života uz reumatoidni artritis.

Koje namirnice bi trebalo izbegavati kod RA?

Kod reumatoidnog artritisa ishrana može biti saveznik, ali i tihi saboter. Određene namirnice podstiču inflamatorne procese u organizmu i mogu pogoršati bol, ukočenost i oticanje zglobova. Zato je, pored uvođenja antiinflamatornih namirnica, važno obratiti pažnju i na ono što bi trebalo ograničiti ili izbaciti iz jelovnika.

U nastavku su grupe namirnica koje se najčešće povezuju sa pojačanom upalom i pogoršanjem simptoma.

Prerađena hrana i meso

Prerađeno meso poput slanine, kobasica, viršli i industrijskih mesnih prerađevina često sadrži visok nivo zasićenih masti, soli, aditiva i konzervanasa. Ove supstance mogu doprineti povećanju inflamatornih markera u organizmu i dodatno opteretiti imuni sistem, koji je kod RA već preaktivan.

Umesto toga, birajte sveže pripremljeno nemasno meso, ribu ili biljne izvore proteina poput mahunarki i tofua.

Pržena hrana

Pomfrit, čips, pohovana jela i industrijske grickalice bogate su transmastima i oksidativnim jedinjenjima koja nastaju tokom prženja na visokim temperaturama. Ove supstance mogu podstaći upalne procese i pogoršati bolove u zglobovima.

Zdravija alternativa je pečenje u rerni, kuvanje na pari ili priprema hrane na minimalnoj količini kvalitetnog maslinovog ulja.

Namirnice i sokovi sa dodatim šećerima

Zaslađena pića, industrijski voćni sokovi, kolači i slatkiši mogu izazvati nagle skokove šećera u krvi, što doprinosi povećanju upalnih procesa u organizmu. Visok unos dodatih šećera povezan je sa povećanim nivoom C-reaktivnog proteina (CRP), koji je marker upale.

Umesto rafinisanih šećera, birajte prirodne izvore slatkoće poput svežeg voća u umerenim količinama.

Preterano slana hrana

Visok unos soli može doprineti zadržavanju tečnosti, povećanju krvnog pritiska i dodatnom opterećenju organizma. Neka istraživanja sugerišu da višak soli može uticati na aktivaciju određenih ćelija imunog sistema i time potencijalno pogoršati autoimune procese.

Pokušajte da smanjite unos industrijski obrađene hrane i da jela začinjavate biljnim začinima umesto solju.

Žitarice sa glutenom

Kod osoba koje imaju osetljivost na gluten ili celijakiju, proizvodi od pšenice, ječma i raži mogu izazvati upalne reakcije u crevima i pogoršati opšte stanje organizma. Iako gluten ne smeta svima, pojedini pacijenti sa RA prijavljuju poboljšanje simptoma nakon njegovog izbacivanja iz ishrane.

U tim slučajevima, alternativa mogu biti bezglutenske žitarice poput heljde, kinoe, prosa i integralnog pirinča.

Važno je naglasiti da svaka osoba reaguje drugačije. Zato je preporučljivo pratiti sopstvene simptome i, po potrebi, voditi dnevnik ishrane kako biste prepoznali koje namirnice pogoršavaju, a koje ublažavaju tegobe.

Koji suplementi mogu podržati lečenje RA?

Suplementi ne mogu zameniti terapiju koju je propisao reumatolog, ali u određenim slučajevima mogu doprineti smanjenju upale, podršci imunološkom sistemu i očuvanju kostiju i zglobova. Posebno kod osoba sa reumatoidnim artritisom, gde su prisutni hronična upala i povećan rizik od osteoporoze, pravilna suplementacija može imati važnu ulogu.

Pre uvođenja bilo kog suplementa, obavezno je konsultovati se sa lekarom i proveriti laboratorijske parametre.

Vitamin A

Vitamin A učestvuje u regulaciji imunološkog odgovora i zdravlju sluzokože. Ima ulogu u diferencijaciji ćelija i može doprineti balansu imunog sistema. Međutim, prekomerne doze mogu biti toksične, pa se suplementacija sprovodi isključivo pod nadzorom stručnjaka.

Vitamin B1 (tiamin)

Vitamin B1 učestvuje u metabolizmu energije i funkciji nervnog sistema. Kod hroničnih upalnih stanja može pomoći u smanjenju umora i iscrpljenosti.

Vitamin B2 (riboflavin)

Riboflavin ima antioksidativna svojstva i učestvuje u proizvodnji energije u ćelijama. Može doprineti smanjenju oksidativnog stresa, koji je pojačan kod autoimunih bolesti.

Vitamin B3 (niacin)

Vitamin B3 ima ulogu u metabolizmu masti i može uticati na smanjenje inflamatornih procesa. U nekim studijama ispituje se njegov potencijal u ublažavanju ukočenosti zglobova.

Vitamin B6

Vitamin B6 je važan za regulaciju upalnih citokina i normalno funkcionisanje imunog sistema. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa pojačanom inflamacijom.

Vitamin B12

Vitamin B12 je ključan za nervni sistem i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kod osoba sa RA, naročito onih koje koriste određene lekove, može doći do deficita, pa je kontrola nivoa važna.

Vitamin C

Vitamin C je snažan antioksidans koji pomaže u neutralizaciji slobodnih radikala. Učestvuje i u sintezi kolagena, važnog za zdravlje zglobova i vezivnog tkiva.

Vitamin D

Vitamin D ima ključnu ulogu u regulaciji imunog sistema i zdravlju kostiju. Nedostatak vitamina D čest je kod osoba sa RA i može doprineti težem toku bolesti i većem riziku od osteoporoze.

Vitamin E

Vitamin E deluje kao antioksidans i može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i upale. Neke studije ukazuju da može ublažiti bol kod upalnih stanja.

Vitamin K

Vitamin K je važan za zdravlje kostiju i pravilno zgrušavanje krvi. Kod osoba sa RA, koje imaju povećan rizik od gubitka koštane mase, adekvatan unos vitamina K može biti koristan.

Kalcijum

Kalcijum je ključan za očuvanje koštane gustine. Budući da RA i terapija kortikosteroidima povećavaju rizik od osteoporoze, adekvatan unos kalcijuma je od velikog značaja.

Magnezijum

Magnezijum učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija u organizmu. Može pomoći u smanjenju grčeva, podržati mišićnu funkciju i doprineti regulaciji upalnih procesa.

Selen

Selen ima snažna antioksidativna svojstva i učestvuje u zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja. Njegov adekvatan unos može doprineti boljoj kontroli inflamacije.

Cink

Cink je važan za imuni sistem i zarastanje tkiva. Može doprineti regulaciji upalnog odgovora i podržati oporavak organizma.

Hrom

Hrom učestvuje u metabolizmu glukoze i može imati indirektnu ulogu u regulaciji inflamatornih procesa kroz stabilizaciju šećera u krvi.

Folat (folna kiselina)

Folat je posebno važan kod osoba koje koriste metotreksat, jedan od najčešćih lekova za RA, jer terapija može dovesti do njegovog deficita. Suplementacija folatom često je deo standardnog terapijskog pristupa.

Gvožđe

Hronična upala kod RA može dovesti do anemije. Ukoliko laboratorijski nalazi pokažu deficit gvožđa, suplementacija može biti neophodna, ali isključivo uz medicinski nadzor.

Važno je naglasiti da suplementi nisu univerzalno rešenje i da njihova primena mora biti individualizovana. Najbolji efekti postižu se kada se kombinuju sa pravilnom ishranom, adekvatnom terapijom i zdravim životnim navikama.

Ko sam ja?

Tatjana Popović je sertifikovani health coach, holistički nutricionista, autor sedam knjiga, organizator najpopularnijeg detoks programa u regionu – „5 dana detoks program”, kao i idejni tvorac linije suplemenata pod brendom Totally Wellness, formulisanih u saradnji sa eminentnim evropskim naučnim timom.

Nakon ozdravljenja od karcinoma levog bubrega, od 2005. godine posvećena je zdravom načinu života. Njen potpuni oporavak inspirisao je pronalaženje svrhe u daljem deljenju znanja o značaju zdrave ishrane i građenja kvalitetnih navika, te je u Njujorku završila studije health coachinga, u Amsterdamu u „Kushi” Institut, a u Beogradu nutricionizam.

Često postavljana pitanja (FAQ)